RT Balkan analiza: Koji su vojni ciljevi napada Hamasa na Izrael?

Neočivani napad, proboj visokotehnološke izraelske odbrambene linije, masovna ubistva civila i vojnika, kao i upad u nekoliko desetina naselja, iznenadili su ne samo izraelsku vojsku, već i svetsku javnost. Iako se Izraelske odbrambene snage (IOS) smatraju jednim od najboljih, a granica duž Pojasa Gaze najbolje čuvanom, Hamas je uspeo da iznenadi Izraelce i nanese im bolan udarac od kojeg će se zemlja godinama oporavljati. 

Šta su radile obaveštajne službe?

Bez obzira što se granica sa Pojasom Gaze smatra jednom od najzaštićenijih, Hamas je našao način da je probije i upadne u mnogobrojna naselja, dok su IOS bili uhvaćeni na spavanju. Vojna lica, eksperti i analitičari još uvek pokušavaju da nađu objašnjenje kako izraelska obaveštajna služba nije primetila pripreme za masovni napad u kome je učestvovalo nekoliko hiljada pristalica Hamasa.

Obaveštajne službe su nekoliko nedelja pre napada konstatovale da Hamas ne želi oružani sukob, već se bave socijalnim problemima. Međutim, Hamas je našao način kako da sakrije i dobro pripremi prodor granice. Obaveštajne službe Izraela nisu primetile ni kretnje ljudstva, ni prebacivanje oružja i naoružanja, ni pripremu granatiranja prigranične zone. 

Smatra se da je Gaza preplavljena izraelskim tajnim agentima, a vojska uz pomoć dronova i satelita nadgleda celu oblast, ali to očigledno nije bilo dovoljno. Napad na Izrael je naneo najveći udarac čuvenoj izraelskoj obaveštajnoj službi Mosad, za koju se smatralo da "zna sve". Predstavnici Mosada će sprovesti istragu o dešavanjima u Gazi tek nakon završetka rata, ali je sigurno da će obaveštajce čekati velike promene. 

Uspavana vojska

Izraelske odbrambene snage su prespavale hiljade projektila koji su započeli invaziju u južni deo zemlje, dok su mnogi vojnici bili ubijeni u kasarnama i vojnim bazama, jer nisu očekivali napad. O tome svedoče mnogobrojni video snimci Hamasa, koji su upadali u baze i ubijali vojnike koji su ili spavali ili bežali u skloništa, ili su tek počeli da se spremaju za sukob. Koliko vojska nije bila spremna za prodor granice govori činjenica da je deo Hamasa uspeo da probije koridor ka Palestini, dugačak čak 35 kilometara. 

Zašto je do toga došlo? Kako stvari stoje, sistem nadzora i reagovanja nije funkcionisao ni tokom prvih napada, ni kasnije, uzimajući u obzir da su pristalice Hamasa probile ogradu na više od 20 lokacija. Dok su se kopnene jedinice Hamasa borile sa izraelskom vojskom u prigraničnoj zoni, deo njihovih boraca se iskrcao sa mora u blizini Aškelona, dok su ostali preleteli granicu koristeći paraglajdere. Hamas je iskoristio sve moguće načine da iznenadi IOS, koje očigledno nisu očekivale toliko raznovrsan način napada, već samo granatiranje za koje se obično pobrine "Gvozdena kupola".

Jedan od razloga zašto je Hamas uspeo da toliko brzo prodre je veštačka inteligencija. Za bezbednost Pojasa Gaze nisu odgovorni samo vojnici i obaveštajne službe, već i sistem veštačke inteligencije. Na granici funkcioniše američki sistem koji je oproban još 2014. na liniji razgraničenja na Donbasu. Postoji mogućnost da je pre invazije bio sproveden hakerski napad ili sistem nije bio u funkciji. Tu teoriju potvrđuju i bivši vojnici koji su služili vojni rok na granici sa Pojasom Gaze. Prema njihovim rečima, dešavalo se da ih tokom noći budi sirena za obaveštenje vojne opasnosti, iako je ta "opasnost" bila neka životinja koja se približila ogradi sa ugrađenom veštačkom inteligencijom. 

Drugi i možda bitniji razlog efikasnosti Hamasa je samouverenost Izraelskih odbrambenih snaga. Nakon ubedljive pobede Izraela u šestodnevnom ratu 1967. zemlja se nije spremala za masovne borbe, bez obzira što je Izrael i nakon te pobede vodio nekoliko manjih ratova, poslednji - 2006. godine. IOS su navikle na granatiranje, ali ne i na kombinovane napade koji uključuju pešadiju, artiljeriju i padobrance. Koliko su pristalice Hamasa ovaj put bile organizovane i samouverene govori činjenica, da su nekoliko puta tokom borbi uspeli da sprovedu rotaciju i da "osveže" svoje snage.

Izraelska vojska, kao ni obaveštajne službe, nisu proučile Specijalnu vojnu operaciju. Gomilanje artiljerije, odsustvo zaštite tenkova od napada dronovima i neorganizovane borbe u gradskim uslovima samo su jedan mali deo novog, savremenog rata za koji se IOS nisu pripremale, verujući u svoju moć i napredno naoružanje. 

Šta je cilj Hamasa? 

Iako Hamas tvrdi da je obavio sve zadatke u operaciji protiv Izraela, još uvek nije poznato šta je zapravo bio glavni cilj napada. Sudeći po mapi, prodor je bio usmeren ka Zapadnoj obali. U slučaju uspeha, Hamas bi "odsekao" južni deo Izraela. Međutim, Hamas nema ni teško naoružanje, ni avijaciju, ni mnogobrojnu artiljeriju koja bi mogla da im pomogne da uspostave kontrolu na zauzetoj teritoriji. Bez obzira na zbunjenost, izraelska vojska je i dalje jedna od najjačih i najorganizovanijih, tako da bi proboj blokade bio završen u najkraćem mogućem roku. 

Ukoliko je cilj bio kidnapovanje civila i panika Izraelaca, to takođe ima kratkoročni efekat. IOS su najavile da će i dalje bombardovati Pojas Gaze, bez obzira na mnogobrojne taoce kojima preti smrt. Treba dodati da je izraelsko društvo izuzetno organizovano, o čemu svedoči mobilizacija 360.000 ljudi za samo nekoliko dana. Naravno, IOS imaju puno problema, pa čak i u snabdevanju svojih vojnika, ali vojska u Izraelu ima izuzetan autoritet koji ujedinjuje narod, pa zbog toga nema panike, već samo bes za zločine nad civilima. 

Nakon nekoliko dana borbi Izrael je najavio kopnenu operaciju u Pojasu Gaze i potpuno uništavanje Hamasa, međutim, vojni novinar Andrej Rudenko tvrdi da je to zapravo bio cilj Palestinaca. Prema njegovim rečima, invazija u Gazu izgleda kao zamka za Izrael.

Čini se da su pristalice Hamasa namerno činili zverstva nad civilima kako bi isprovocirali IOS da odgovori i izvrši invaziju. Ukoliko izraelska vojska uđe u Pojas Gaze, Hezbolah iz Libana može otvoriti drugi front. Zbog toga Tel Aviv pojačava granicu sa Libanom. Izrael se plaši napada Hezbolaha sa razlogom. Ova proiranska šiitska grupa je mnogo jača od Hamasa: imaju veću i organizovaniju vojsku, broje oko 25.000 do 30.000 boraca. Njihova invazija bi bila katastrofa za Izrael. Zapadna obala sa arapskim stanovništvom i mešoviti gradovi u kojima Arapi i Jevreji žive zajedno, takođe, mogu da se zapale nakon napada Hezbolaha. 

Po svemu sudeći, plan Hamasa je bio da ograniči Izrael i svede ga na samo dve opcije: ili da pregovara sa Palestincima, što će izgledati kao poraz u Arapskom svetu, ili da pokuša da uništi HAMAS, što će pokrenuti napade na Izrael sa skoro svih strana i uzdrmati Evropu sa mnogomilionskim muslimanskim stanovništvom. Izrael je već izabrao drugu opciju i nakon povratka kontrole na granici sa Gazom, krenuće u kopnenu operaciju. 

Bez obzira na ishod, Izrael je zadobio najjači udarac u poslednjih nekoliko decenija. Udarac je zadat imidžu vojske, Mosada, Merkave, "Gvozdene kupole" i drugih "konstanti" mita o izraelskoj moći. Bombardovanje Gaze i uništavanje Hamasa je pre svega pokušaj da se obnovi mit kako bi se susedi Izraela ponovo plašili. 

Napad na Izrael je pokazao na šta je spreman Tel Aviv, kako funkcioniše društvo, koliko mu je potrebno vremena za mobiliciju, u kom stanju je vojska i koliko su Izraelci generalno spremni za novi veliki sukob. Dok Izrael sprema kopnenu operaciju u Pojasu Gaze, njegovi protivnici izučavaju sve propuste koje je obelodanio Hamas.