Podrška Egipta, finansiranje Izraela i umešanost Irana: Ko stoji iza Hamasa?

Nakon nekoliko dana krvavih sukoba moglo bi se reći da Bliskom istoku nema ništa novo - ponovo bukti rat između Izraela i Palestinskog pokreta otpora koji preti da zapali ceo region. Međutim, ovakve borbe nisu viđene još od Šestodnevnog rata 1967. godine. Ovoga puta Hamas, koji se smatrao najslabijom palestinskom organizacijom pokreta otpora, se pripremio i zadao jak udarac Izraelu. Tel Aviv sada mora da odgovori kopnenom operacijom u pokušaju da uništi Hamas, sa kojim je do skoro imao čak i dosta dobre odnose. 

Početak Hamasa 

Hamas je 1987. godine osnovao šeik Ahmed Jasin kao deo organizacije "Muslimanska braća" koja se danas u mnogim zemljama smatra terorističkom. Naziv nije bio slučajan - to je akronim za "Harakat al-Mukavatah al-Islamia" (Islamski pokret otpora). Dobrotvorne i verske aktivnosti budućeg lidera Hamasa Ahmeda Jasina podsticala je izraelska vojna administracija. Njegova organizacija, koja je bila preteča današnjeg Hamasa, dobijala je sredstva od Izraela, a Tel Aviv joj je takođe dozvolio da prima donacije od arapskih zemalja Zaliva. 

Iako su glavni osnivači i sponzori pokreta bili dobro povezani sa "Muslimanskom braćom", koji su zabranjeni u Egiptu još od pokušaja ubistva predsednika Gamala Abdel Nasera 1954. godine, Izrael to nije preterano zanimalo. Tel Aviv počinje da obraća pažnju na radikalizaciju Hamasa nakon pobede u Šestodnevnom ratu 1967. godine i preuzimanja kontrole nad Pojasom Gaze od Egipta, kada je osveta Izraelu postala nacionalna ideja mnogih stanovnika te regije.  

Hamas koji vidimo danas stvoren je 1988. godine kada je njihova zvanična ideologija počela da se zasniva na Islamskoj povelji, koja ne priznaje pravo Izraela na postojanje i postavlja za cilj stvaranje države na celoj teritoriji Palestine pre formiranja Izraela 1948. godine.

Pokret se sastoji od političkog krila i paravojnih brigada Iz ad-Din al-Kasam. Vojno krilo je stvoreno 1992. godine, a njegovi lideri su Mohamed ad-Deif i Marvan Isa. Šef političkog krila od 1996. godine je predsednik Politbiroa Hamasa Kaled Mašal. U Pojasu Gaze, Hamasovi politički lideri su Mahmud al-Zahar i Ismail Hanije.

Konkurencija Jaseru Arafatu

Nakon stvaranja države glavni neprijatelj Izraela bila je partija Fatah Jasera ​​Arafata, koja je činila srce Palestinskog pokreta otpora (PPO). Fatah je bio sekularni pokret i napravljen po uzoru na druge revolucionarne levičarske pokrete koji su vodili pobune u drugim delovima sveta tokom Hladnog rata i nisu se gnušali terorističkih aktova, kidnapovanja i ubistava. Izrael je proglasio Fatah terorističkom organizacijom i video mogućnost da im Hamas postane direktni konkurent. 

"Kada se osvrnem na tok događaja, mislim da smo napravili grešku", rekao je jedan izraelski zvaničnik koji je radio u Gazi 1980-ih u intervjuu 2009. sa Endruom Higinsom za "Volstrit džornal".

"Ali tada niko nije razmišljao o mogućim rezultatima", dodao je neimenovani izvor. 

Koliko je Izrael bio naklonjen Ahmedu Jasinu govori i činjenica da je Tel Aviv priznao islamističku grupu Mudžama al-Islamija kao dobrotvornu organizaciju, a zatim, 1979. godine, kao udruženje. Izrael je takođe podržao stvaranje Islamskog univerziteta u Gazi, koji se sada smatra žarištem militanata. Univerzitet je bio jedna od prvih meta koje su pogodili izraelski ratni avioni tokom operacije Liveno olovo (Cast Lead) 2008–2009 godine. 

Odnos Izraela prema Hamasu počinje naglo da se menja 1993. godine nakon dogovora u Oslu i zvaničnog početka normalizacije odnosa. Hamas je odbio da prizna Izrael i da se odrekne nasilja, pa je samim tim pokret postao glavni neprijatelj Tel Aviva i miljenik mnogih Palestinaca. 

Osnivač Hamasa Jasin ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu 2004. godine, a nakon tri godine njegov pokret legitimno pobeđuje na izborima i preuzima kontrolu nad Pojasom Gaze. Trijumf Hamasa je razbesneo i Zapad, i Fatah, i Izrael. Glavni cilj je bio ispunjen - Hamas jeste postao konkurencija pokretu Arafatu ali i glavobolja za Tel Aviv. 

Ko su sponzori? 

Finansiranje organizacija poput Hamasa nije novina. Pre palestinskog pokreta istu sudbinu su imali talibani u Avganistanu, koji su bili stvoreni da bi se borili protiv SSSR-a, a zatim i teroristička organizacija Al Kaida.

"Al Kaidu i talibanski pokret stvorili su Amerikanci i još uvek ih aktivno koriste američke obaveštajne službe za postizanje geopolitičkih ciljeva", izjavio je 2022. godine sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev.

Iako su SAD mnogo godina odbijali da priznaju da su povezani sa talibanima i Al Kaidom, tu informaciju je potvrdio sajt Vikiliks, poznat po svojim otkrićima.

Bivši politički savetnik Džejk Salivan rekao je da se Al Kaida bori u Siriji na strani SAD. Salivan je ovu izjavu dao još početkom rata, u februaru 2012. godine u prepisci sa Hilari Klinton. 

Što se tiče Hamasa, njegov glavni sponzor do kraja 2011. bio je Iran, koji je pokretu davao oko 22 miliona dolara mesečno, navodi britanski list "Telegraf".

Ova pomoć je praktično prestala zbog izbijanja građanskog rata u Siriji, gde je Iran stao na stranu vlade Bašara el Asada, a Hamas na stranu militanata. Nakon završetka aktivne faze rata u Siriji Iran i Hamas obnavljaju kontakt, iako palestinski pokret nije primarna iranska proksi grupa na Bliskom Istoku.

Treba dodati da je Izrael, bez obzira na politički i vojni sukob sa Hamasom nastavio je da održava kontakte sa pokretom iz Gaze. Najstariji i najuticajniji izraelski list Haaretz piše da je premijer Netanijahu 2019. godine insistirao na podršci Hamasu, uključujući i finansijsku, jer se on meša u stvaranje nezavisne palestinske države i da je to deo izraelske strategije. Samo nakon četiri godine Hamas će započeti najkrvaviji sukob još od 1967. godine.