Izrael će vojno odgovoriti na napade Hamasa, piše američki novinar Simor Herš u svom blogu posvećenom haosu na Bliskom istoku.
"U toku je velika debata o strategiji. Specijalne snage izraelskog vazduhoplovstva i mornarice su spremne da krenu, ali su premijer i vojni vrh uvek favorizovali visokotehnološke usluge. Redovna vojska se prvenstveno koristila kao čuvari na Zapadnoj obali", piše Herš pozivajući se na neimenovanog izraelskog obaveštajnog veterana.
Realnost je, kaže Heršov izvor, da kopnene snage nisu obučene za borbu. Spremnost i želja postoje ali ne i sposobnost da se snađu u "posebnoj situaciji" sa kojom bi se vojnici suočili u kopnenom napadu u ruševinama teško bombardovanog grada Gaze, rekao je je izvor i dodao da je 360.000 rezevista pozvano da se priključi Izraelskim odbrambenim snagama (IDF).
Rezervisti su sada na obuci i odluka o tome gde će biti poslati mogla bi da bude doneta do kraja ove nedelje, rekao je insajder.
U međuvremenu, trenutno bombardovanje civilnih ciljeva - stambenih zgrada, bolnica i džamija - više ne uključuje simboličnu zaštitu civila. U prethodnim napadima na grad Gaza, rekao je izvor, izraelske vazduhoplovne snage su često bacale malu bombu na krov civilnog objekta - to se zvalo "kucanje na krov" - koja bi teoretski upozorila civile da pobegnu iz zgrada. To se sada ne dešava.
Što se tiče kopnenog napada, Heršov izvor kaže da se razmatra brutalna alternativa koja bi se mogla opisati kao "lenjingradski pristup" - nemački pokušaj da se grad koji je sada poznat kao Sankt Peterburg tokom Drugog svetskog rata izgladni. Nacistička opsada trajala je skoro 900 dana, a broj mrtvih je bio najmanje 800.000, a možda i više. Poznato je da rukovodstvo Hamasa i veći deo njihovog ljudstva "žive pod zemljom", a cilj Izraela je da uništi što veći deo tog ljudstva "bez pokušaja tradicionalnog napada od kuće do kuće".
Insajder je dodao da su neki Izraelci bili "uznemireni" početnim izjavama svetskih lidera u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj koji su podržali Izrael ali upozorili da bi vojni odgovor morao da bude u skladu sa vladavinom prava.
Predsednik SAD Džozef Bajden je tu poentu pojačao neplaniranim pojavljivanjem na konferenciji jevrejskih lidera u Beloj kući rekavši da je nedavno rekao premijeru Benjaminu Netanijhuu da je "važno da Izrael, uz sav bes i frustraciju radi po pravilima ratovanja. A pravila ratovanja postoje".
Opcija koja se sada razmatra, kaže izraelski insajder, je nastavak izolacije grada Gaze u smislu snabdevanja električnom energijom, hranom i drugom, vitalnom robom.
"Hamas sada ima samo zalihe prečišćene vode za dva ili tri dana i to bi, zajedno sa nedostatkom hrane moglo da bude dovoljno da istera Hamas", rekao je izvor Heršu. U nekom trenutku Izrael bi možda mogao da pregovara o oslobađanju nekih zatvorenika - žena i dece - u zamenu za hranu i vodu.
"Današnja velika debata je da li izgladnjivati Hamas ili ubiti čak 100.000 ljudi u Gazi", kaže Heršov izraelski obaveštajac-
Jedna izraelska pretpostavka je da Hamas, koji je od 2014. od Katara dobio čak 1,6 milijardi dolara, želi da bude viđen kao suveren koji brine o svom narodu. "Sada kada ih je Bajden nazvao terorističkom državom, Hamas će možda imati razloga da želi da bude smatran manje neprijateljskim i možda postoji šansa za mirnu i racionalnu diskusiju o zatvorenicima - i oslobađanje nekih izraelskih taoca, počevši od žena i dece". Prema njegovim rečima, ostali zarobljenici će biti tretirani kao ratni zarobljenici, a o njihovom puštanju bi se moglo pregovarati, kao što se dešavalo u prošlosti.
Ali, dodao je insajder, "što više gledamo" brutalnosti Hamasa, to će se na njih gledati kao na novu Islamsku državu.
Realnost je, rekao je obaveštajni izvor da Hamas nije racionalan i da nije sposoban za bilo kakve pregovore, a Katar neće intervenisati.
I, izuzev ako ne dođe do neke međunarodne intervencije ili intervencije treće strane, postoji velika mogućnost da će doći do opšte kopnene invazije sa nebrojenim žrtvama za sve strane i za sve zatvorenike, upozorava izvor.
Odluka o invaziji u punoj snazi je na Izraelu, i još uvek nije doneta, zaključuje Herš.