Kako će naoružavanje Izraela da utiče na Ukrajinu?

Američki predsednik Džozef Bajden obavezao se u utorak, 10. oktobra da će SAD Izraelu dati "nepokolebljivu podršku" u njihovom sukobu sa palestinskom militantnom grupom Hamas, koja je četiri dana ranije započeo do sada najžešći napad na tu zemlju, u kom je do sada život izgubilo više od 1.200 Izraelaca.

Izrael je na Hamasovu operaciju odgovorio objavom rata i žestokom kampanjom vazdušnih napada na njihove položaje u Pojasu Gaze, u kojima je stradalo više od 1.300 Palestinaca.

Iako se situacija na jugu Izraela polaku stabilizuje, kopnena intervencija Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na prostoru Gaze deluje sve izvesnije, a malo je indikacija da bi sukob mogao biti okončan u skorijoj budućnosti.

U tom kontekstu, američki predsednik najavljuje povećanje vojne pomoći toj bliskoistočnoj državi i tradicionalnom savezniku Vašingtona. "Povećavamo dodatnu vojnu pomoć, uključujući municiju i presretače za popunu Gvozdene kupole", rekao je on, aludirajući na poznati izraelski antiraketni sistem.

"Potrudićemo se da Izrael ne ostane bez ovih kritičnih sredstava za odbranu svojih gradova i građana", dodao je Bajden i pozvao Kongres da preduzme "hitne akcije kako bi se finansirale bezbednosne potrebe naših ključnih partnera".

Bajdenove najave došle su nakon nešto manje od dve godine aktivnog američkog naoružavanja Ukrajine, u koje je "uloženo" više desetina milijardi dolara. Dalje slanje vojne pomoći Ukrajini već je postalo predmet užarene debate u američkom društvu, ali i političkom establišmentu, a broj protivnika takvoj politici raste iz dana u dan, pogotovo među pripadnicima i pristalicama Republikanske partije.

Da li vojna pomoć Ukrajini ima budućnost?

Kada je reč o podršci Ukrajini, njenu budućnost je, možda i slučajno, otkrio portparol američkog Saveta sa nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. On je na konferenciji za medije u sredu, 11. oktobra rekao da SAD kratkoročno obezbedili sredstva i za Ukrajinu i za Izrael, ali da "ne želite da po svaki cenu insistirate na dugoročnoj podršci kada se nalazite na ivici provalije".

"A u Ukrajini – što se tiče finansiranja Ukrajine, mi se približavamo ivici. Danas smo najavili 200 miliona dolara i nastavićemo sa tom pomoći koliko god možemo, ali to neće biti beskonačno", rekao je Kirbi. Njegova izjava predstavlja upadljiv otklon od ranijih obećanja da će se Ukrajini pomagati "koliko god bude potrebno", kako su američki zvaničnici više puta ponovili.

Blokada Predstavničkog doma američkog Kongresa izazvanom padom predsedavajućeg tog tela, republikanca Kevina Makartija, takođe predstavlja problem za Kijev. Pitanje dalje pomoći Ukrajini je, između ostalog, uticalo odluku grupe pobunjenih republikanaca koji se protive daljem finansiranju kijevskog režima da, uz pomoć demokratskih kongresmena, obore svog doskorašnjeg lidera i na taj način novac za Ukrajinu stave "na čekanje".

Simor Herš i izraelski obaveštajac: Netanijahu mrtav, odabrao Hamas, samo 800 vojnika branilo jug

Jasno je i da drugi saveznici Ukrajine, pre svega u oni u Evropi, ne mogu da zamene SAD ukoliko u Vašingtonu odluče da u značajnijoj meri smanje obim podrške Kijevu – što je nedavno otvoreno rekao i šef evropske diplomatije Žozep Borelj. Neke evropske zemlje koje su do sada zdušno podržavale Ukrajince, poput Poljske i Slovačke, već su najavile da će "zavrnuti slavine".

"Ta nabavka sredstava za Ukrajinu je lakrdija. Prvo, njih nema u dovoljnom broju, niti ih Evropljani mogu nabaviti i napraviti dovoljno da bi pomogli Ukrajini. Oni njima ne mogu dati dovoljno oružja da se pobedi Rusija, pa im je cilj da se Rusija iznuri. Jedan dobar deo tog oružja i ne završi u Ukrajini, već se preprodaje širom sveta", kaže za RT Balkan nekadašnji načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije general-major u penziji Božidar Forca.

Pomoć Izraelu na čvršćim temeljima

Kada je reč o pomoći Izraelu, tu je situacija daleko jasnija. Za razliku od Ukrajine, koja se na vrh američke liste prioriteta popela tek nekoliko meseci pre početka ruske vojne operacije u toj zemlji, Izrael već decenijama nosi titulu nezvaničnog "saveznika broj jedan" – u velikoj meri zahvaljujući izuzetno plodonosnom radu izraelskog lobija u Vašingtonu.

Kako u izveštaju iz marta 2023. godine navodi Kongresna istraživačka služba, Izrael je najveći primalac američke pomoći od okončanja Drugog svetskog rata – SAD su toj zemlji od njenog osnivanja 1948. godine poslale pomoć u vrednosti od oko 158 milijardi dolara. (Primera radi, Ukrajina je za samo godinu i po dana, od januara 2022. do avgusta 2023. godine, dobila oko 76 milijardi dolara američke pomoći, od čega je oko 46 milijardi vojna pomoć). Pomoć Vašingtona Izraelu je od 2007. godine isključivo namenjena za vojne svrhe, u poslednjih desetak godina ona u proseku iznosi oko tri milijarde dolara godišnje.

Ipak, i kod pomoći Izraelu postoji jedna značajna začkoljica, pošto je Jerusalim obavezan da troši oko tri četvrtine novca dobijenog od Vašingtona na kupovinu naoružanja američke proizvodnje. Zbog toga mnogi u Americi pomoć Izraelu vide kao "neku vrstu (indirektnih) subvencija za američku vojnu industriju", zaključuje nekadanji analitičar CIA i stručnjak za Bliski istok Kenet Polak.

Samim tim je jasno da, za razliku od Ukrajine, podrška Izraelu ima daleko čvršće temelje u Vašingtonu.

To se vidi i u činjenici da su najveći protivnici daljeg naoružavanja Ukrajine članovi republikanske partije bliski nekadašnjem predsedniku Donaldu Trampu, koji je istovremeno jedan od najvećih "prijatelja" Izraela u američkom političkom establišmentu i koji je tokom svog predsedničkog mandata Jerusalimu pružao gotovo neograničenu podršku – u velikoj meri zahvaljujući uticaju Trampovog zeta i bliskog saradnika Džareda Kušnera, inače prijatelja izraelskog premijera Netanijahua.

Dakle, ukoliko se sukob u Izraelu bude odužio ili eskalirao (u slučaju kopnene invazije na Pojas Gaze ili uključenja Hezbolaha), i ukoliko Amerikanci budu morali da biraju kome će dati prioritet – Kijevu ili Jerusalimu – izbor neće biti težak.

Možda je to jedan od razloga zašto je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, očigledno razočaran gubitkom pažnje svetske javnosti u poslednjih nedelju dana, za eskalaciju nasilja u Palestini optužio Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina.