Iran, Saudijska Arabija i rat u Izraelu: Od prekida odnosa do prevlasti na Bliskom istoku

Odnosi Irana i Saudijske Arabije nikada nisu bili jednostavni. Obe zemlje se bore za prevlast na Bliskom istoku i do 2023. godine nisu imale diplomatske odnose. Međutim, usledilo je neočekivano primirje, a tekući palestinsko-izraelski konflikt dodatno je ubrzao saradnju Teherana i Rijada. To, sigurno, ne može da bude po volji niti u interesu Sjedinjenih Američkih Država.

Prekid odnosa

Iran i Saudijska Arabija su godinama razvijali odnose koji se čak mogu nazvati prijateljskim. Ali nakon Islamske revolucije u Iranu 1979. godine dve zemlje počinju da se udaljavaju, a Rijad posebno počinju da brinu prava sunita u Iranu, koji čine značajan deo tamošnjeg stanovništva, ali nemaju sva prava šiitske većine.

Bilateralni odnosi su se dodatno pogoršali zbog spora oko zajedničkih svetinja sunita i šiita koji se nalaze u Saudijskoj Arabiji – Meke i Medine. Prilikom hadža 31. jula 1987. došlo je do sukoba sa policijom, tokom kojih su poginule 402 osobe, velika većina njih (375 ljudi) su bili iranski hodočasnici, ali su Saudijska Arabija i niz drugih arapskih zemalja osudili Iran. 

Sledeće godine sukob Rijada i Teherana se nastavio, pošto je Iran dobio mnogo manju kvotu za svoje hodočasnike - 55 hiljada umesto 150 hiljada. Već u aprilu 1988. godine Saudijska Arabija prekida sve diplomatske odnose sa Iranom, koji su ponovo uspostavljeni tek 1991. godine, a Iran dobija kvotu za 105 hiljada hodočasnika. 

Ubrzani razvoj saudijske ekonomije dovodi do znatnog poboljšanja odnosa sa Iranom, ali se situacija naglo promenila početkom Arapskog proleća u Siriji 2011, pošto je Rijad stao na stranu pobunjenika, a Teheran - na stranu Bašara Asada. 

Kap koja je prelila čašu bilo je pogubljenje šiitskog propovednika Nimra al-Nimra i 46 njegovih pristalica u januaru 2016. godine u Saudijskoj Arabiji. Duhovni vođa Irana Ali Hamnei je osudio egzekuciju, a lokalno stanovništvo je 3. januara iste godine uništilo saudijsku ambasadu u Teheranu. Kao odgovor, Rijad je prekinuo diplomatske odnose sa Iranom, optužujući ga da se meša u unutrašnje stvari kraljevstva.

Uticaj Rusije i Kine 

Početak Specijalne vojne operacije je doveo do naglih promena u svetu. Mnoge zemlje su digle glas, ubrzana je dedolarizacija, počeli su da se stvaraju novi savezi i obnavljaju stare veze.

Treba dodati da će Iran i Saudijska Arabija zvanično postati članice BRIKS-a od 1. januara 2024. godine. Obe zemlje takođe sarađuju sa Šangajskom organizacijom za saradnju, gde je Teheran punopravni član, a Rijad - partner u dijalogu. 

Posebno treba istaći da su se Iran i Saudijska Arabija, kao i Rusija i Kina, složili da je potrebno stvoriti palestinsku državu shodno rezolucijama Ujedinjenih Nacija. Ta retorika se drastično razlikuje od pozicije SAD i EU, koji podržavaju Izrael.  

Rusija i Kina imaju veliko interesovanje za Bliski istok zbog svojih vojnih i ekonomskih interesa. Upravo su Moskva i Peking doprineli diplomatskom primirju Teherana i Rijada, iskoristivši pritom smanjenje uticaja SAD na region, pre svega na Saudijsku Arabiju.

Nakon nekoliko sastanaka početkom 2023. godine, ministri spoljnih poslova dve zemlje potpisali su sporazum o obnavljanju diplomatskih odnosa u Pekingu 6. ​​aprila. Već u junu iste godine Teheran i Rijad su otvorili ambasade nakon pauze od sedam godina. Koliko su zemlje zainteresovane za stabilizaciju odnosa govori i činjenica da je Saudijska Arabija zvanično uputila poziv Hutima da pošalju delegaciju u Rijad radi pregovora o okončanju rata u Jemenu, koji traje od marta 2015. godine. To bi bilo nemoguće bez direktnog učešća Irana koji je aktivno podržavao Hute. 

Izrael je zbližio Teheran i Rijad

Veliki sukob između Izraela i palestinskog Hamasa je dodatno poboljšao odnose Irana i Saudijske Arabije.

Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman i iranski predsednik Ebrahim Raisi održali su danas telefonski razgovor u vezi sa situacijom u Pojasu Gaze, što je bio njihov prvi zvanični razgovor. Iranska strana je navela da se razgovor ticao "jedinstva islama".

Osim razvoja bilateralnih odnosa, dve zemlje se sada nadmeću sa Turskom i njenim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom o tome ko će biti najveći zaštitnik muslimana na Bliskom istoku, smatra Boris Rožin, stručnjak Centra za vojno-političko novinarstvo, i dodaje da je njihov uticaj sada u porastu, što je već dovelo do prekida procesa normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela kojim su rukovodile Sjedinjene Države. 

"Rat u Gazi je već doveo do obustave pregovora o normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije. Ova normalizacija je bila usmerena protiv Irana. Sada je taj proces usporen ili zamrznut na duže vreme. Takođe, Sudan je ponovo obnovio odnose sa Iranom, iako se zalaže za normalizaciju odnosa sa Izraelom. Biće još preispitivanja odnosa (sa Iranom)", piše Rožin. 

Prema njegovim rečima, Iran je glavni pobednik rata u Gazi, kako god se on završio. Ovaj ekspert, naime, smatra da će bombardovanje Gaze privući veliki broj radikalizovanih mladih regruta širom regiona u redove iranskih proksi grupa na Bliskom istoku, dok će zemlje koje podržavaju Izrael, gubiti političke poene. To se pre svega odnosi na SAD. 

"Američki planovi za normalizaciju odnosa između Izraela i arapskog sveta biće narušeni kako se rat bude odugovlačio, a deo arapskih zemalja, koje su ranije bile neutralne prema Iranu, počeće da razmatraju opcije za normalizaciju odnosa sa Iranom. Ovo je takođe udarac politici Vašingtona i njegovo dalje slabljenje, jer će zbog svoje podrške Izraelu SAD nastaviti da gube tlo pod nogama u arapskom svetu", dodaje Boris Rožin. 

Normalizacija odnosa Irana i Saudijske Arabije je značajno ojačala njihov položaj na Bliskom istoku. Obe zemlje su zainteresovane da postanu najuticajnije u najproblematičnijoj regiji i da smanje zapadni uticaj zarad daljeg razvoja.