Situacija u Ukrajini naterala je Evropsku uniju da vojnu mobilnost - sposobnost brzog premeštanja tenkova, raketa, ljudi i municije širom kontinenta, stavi među svoje prioritete.
Zbog toga je Evropska komisija u četvrtak predstavila novi akcioni plan koji ima za cilj da ojača sposobnost bloka da se brani "kada udari kriza".
Do nedavno, ideja o trošenju novca za jačanje mostova i železnica kako bi se omogućio prolazak tenka "leopard" teškog 60 tona izgledala je kao besmisleno vraćanje u Hladni rat. Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini je to promenila.
"Bezbednosno okruženje u Evropi se dramatično promenilo. Od prošlog februara, rat se vratio na naše granice", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
Izvršna potpredsednica Komisije Margreta Vestager poručila je neophodno uveriti se da vojska članica može brzo da se kreće kada dođe do krize.
"Da mostovi i putevi koji se koriste za svakodnevna putovanja mogu da izdrže teška vozila vojske; da vojni kamioni i kontejneri mogu neprimetno da prelaze granice širom Unije", poručila je Vestager
Akcioni plan ima za cilj da prilagodi transportne koridore bloka tako da oni takođe mogu da izdrže teške i velike vojne transporte, pojednostvi birokratiju koja otežava prekogranični transport vojne opreme, zaštiti infrastrukturu od sajber napada i ojača saradnju sa partnerima, uključujući NATO, Ukrajinu i Moldaviju.
To je najmanje što bi EU trebalo da uradi, smatra bivši komandant američke vojske u Evropi Ben Hodžis.
"NATO radi sve ove stvari... kako bi osigurao da se Rusi ne šire dalje od Ukrajine i ne napadnu jednog od naših saveznika... ali mi zaista danas nismo ništa bolji nego pre četiri godine na bilo koji značajniji način kada je reč o nšoj sposobnosti premeštanja teške opreme, municije, tih vrsta stvari, velikom brzinom", rekao je on "Politiku".
Prema njegovim rečima, evropske i američke snage moraju da budu u stanju da se kreću dovoljno brzo da bi bile efikasno sredstvo odvraćanja - a to je nešto što još uvek nije ogovoreno. Takve pripreme zahtevaju sajber zaštitu važne infrastrukture, ali i veće infrastrukturne sposobnosti i kapacitete za slanje opreme širom Evrope. Trenutno je nemački "DB kargo" glavni železnički operater za premeštanje opreme širom Evrope — ali može da premesti samo jednu petinu onoga što je potrebno, procenio je Hodžis.
"Pored toga, premeštanje vojnog tereta preko granica ostaje izazov — čak i između NATO i zemalja Šengena. Kamion jabuka može da ide od Poljske do Lisabona bez zaustavljanja. To ne možete da uradite sa opremom NATO-a“, rekao je on.
Komisija je svesna da treba da se pojača, kaže Borelj.
U pregovorima o budžetu samo nekoliko meseci pre početka specijalne vojne operacije, zemlje EU smanjile su namenska sredstva za vojnu mobilnost sa 6,5 milijardi evra na 1,7 milijardi evra. Sada, EU razmatra o dodavanju vojne mobilnosti u budžet.
Akcioni plan obećava ažuriranje vojnih zahteva do kraja godine i njihovo proširenje tako da obuhvati i lance snabdevanja gorivom i dvostruku upotrebu upravljanja vazdušnim saobraćajem. Takođe se od zemalja EU traži da do sledeće godine procene da li njihove transportne mreže ispunjavaju vojne zahteve. To će pomoći EU da odredi prioritete infrastrukturnih projekata i usmerava finansiranje.
Akcioni plan takođe predlaže korake za olakšavanje procedura potrebnih za premeštanje opreme preko granica, pošto birokratija ometa kretanje vojske.
Komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton takođe je upozorio da EU ne bi trebalo da izgubi iz vida svoje pristupne tačke, kao što su luke i aerodromi. "I tu moramo da budemo oprezni u pogledu pretnji koje predstavljaju rastuća ulaganja naših sistemskih rivala i kako to može da ugrozi mobilnost unutar Unije. To je pitanje strateškog suvereniteta“, rekao je on.
Priključuje se i Ujedinjeno Kraljevstvo
U međuvremenu u potezu koji je u EU doživljen kao korak u približavanju Brisela i Londona posle bregzita, Ujedinjeno Kraljevstvo se pridružilo projektu vojne mobilnosti.
Borelj je rekao da je prijava Londona prihvaćena što je jedan od najvećih koraka u prekokanalskoj saradnji od kada je Britanija napustila Uniju.
Ambasadori EU dali su zeleno svetlo za pristupanje Britanije 19. oktobra, otvarajući put da odluka bude formalizovana, bez debate, na sastanku Saveta za spoljne poslove u Briselu.
Učešće Britanije označava promenu u stavu EU o bezbednosnoj saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom poslednjih godina, rekao je ambasador jedne zemlje EU.
Neposredno nakon bregzita, blok je zahtevao da se potpiše sporazum o odbrani i bezbednosti sa Ujedinjenim Kraljevstvom pre nego dođe do saradnje jer je ova oblast bila isključena iz sporazuma o trgovini i saradnji. Ali ruska vojna operacija primorala je Brisel da bude fleksibilniji, dodao je neimenovani diplomata.
Pristupanje Ujedinjenog Kraljevstva je takođe potpomognuto učešćem SAD, Kanade i Norveške u projektu vojne mobilnosti EU prošle godine, kao i velikom javnom podrškom Britanije za saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti sa evropskim susedima.