Svet
Zvaničnici SAD: Evropa sve više krivi Ameriku za krizu, može odustati od sankcija Rusiji
Zvaničnici SAD u EU upozoravaju Vašington da je evropsko građanstvo sve nezadovoljnije posledicama sankcija i da krivi Vašington za tekuću ekonomsku i energetsku krizu
SAD su sve više zabrinute zbog rastućeg nezadovoljstva evropskog stanovništva oko nametanja sankcija Rusiji, i smatraju da ono može ugroziti ujedinjeni front podrške Ukrajini koji je Vašington propagirao od početka ruske vojne operacije u februaru.
Američki zvaničnici raspoređeni u Evropi upozorili su Vašington da sve nezadovoljnije stanovništvo nekih evropskih zemalja podržava Rusiju i krivi SAD za vrtoglavi rast inflacije.
To nezadovoljstvo moglo bi da navede evropske lidere da odustanu od sankcija, ukazuju zvanični izveštaji, a prenosi "Politiko".
Vašington trenutno pokušava da nađe rešenje kako da navede Evropu da se pridržava američke strategije za podršku Ukrajini, jer smatra da bi bilo kakve pukotine u ujedinjenom frontu Zapada mogle da koriste Rusiji na terenu ali i van njega, rekli su visoki američki zvaničnici SAD.
"Brinem o mogućem rascepu između SAD i Evrope zato što su SAD bolje pozicionirane kada su energenti u pitanju, pošto smo mi veliki proizvođač", izjavila je bivša direktorka za Rusiju u nacionalnom savetu bezbednosti SAD Fiona Hil.
"Trebalo je ranije da razmišljamo o tome," dodala je ona.
Stejt department je odbio da komentariše ove navode.
Odluka Kremlja da na zapadne sankcije prekidanjem isporuke energenata kao odgovor dovela je do toga da se mnoge evropske prestonice sada "bave energetskom krizom" umesto podrškom Ukrajini, izjavo je direktor evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije Maks Bergman.
Zemlje EU "se zaista muče sa energetskom krizom i uvode ekonomske olakšice poput onih za vreme pandemije kovida 19 ne bi li stanovništvo preguralo zimu", dodao je on.
Pentagon u međuvremenu nastavlja da ubeđuje NATO saveznike da ne popuste u slanju oružja Ukrajini. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin je na sastanku sa liderima NATO zemalja u oktobru naveo da se Ukrajini mora slati još oružja, uključujući i opremu kompatibilnu sa NATO arsenalom.
Ostin je istom prilikom izjavio da ne vidi kako bi se ukrajinski zahtev za pristup NATO-u ne mogao ostvariti u narednom periodu.
Ekonomska i energetska kriza dovela je do rekordnih stopa inflacije u zemljama EU i regiona. Glavni gradovi zemalja poput Britanije, Španije, Francuske i Nemačke bili su poprište intenzivnih protesta stanovništva nezadovoljnog sve lošijim uslovima života.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prethodno je pozvao zemlje Zapada da prestanu sa isporukom oružja Ukrajini sa obrazloženjem da one samo produžavaju sukob.
Ni u SAD nije mnogo bolje
Bajdenova administracija naišla je na kritike zbog kontinuiranog slanja novca i oružja Ukrajini i "kod kuće".
Neposredno pre međuizbora, ider republikanaca u Predstavničkom domu SAD Kevin Makarti izjavio je da će Vašington prestati sa slanjem "blanko čekova" Ukrajini ukoliko njegova partija ostvari većinu u Kongresu, dok su naknadno mnogi drugi "crveni" ispoljili slično mišljenje.
"Nemoralno je terati ljude da se bore u ratu za koji smatramo da ne mogu pobediti", izjavio je predsednik republinkanske humanitarne organizacjie "Stojimo zajedno" Den Koldvel.
Imajući u vidu rasprostranjenost takvog sentimenta među "crvenim" redovima, mnogi mediji i analitičari smatraju da bi republikanska većina u Kongresu mogla značini drastično smanjenje ili prekidanje vojnog i finansijskog pomaganja Ukrajine.
Makarti je u sredu proglasio da je njegova stranka na izborima ostvarila većinu u Predstavničkom domu.
