"Fajnenšel tajms": Izbori u Poljskoj su ključni za odnose Varšave i Berlina i budućnost EU

Izbori u Poljskoj, koji će biti održani ove nedelje, izuzetno su važni ne samo za budućnost demokratije, za evropsku bezbednost ili za Ukrajinu, već i za ključne odnose unutar Evrope – one između Poljske i Nemačke, piše "Fajnenšel tajms" (FT).

Poljsko-nemački odnosi spali su na najniži nivo još od 1989. godine. Konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS), koja se bori za treći uzastopni mandat, snosi najveću odgovornost za to, ali ni Nemci nisu bez krivice.

Varšava i Berlin se bore i za prošlost i za budućnost kontinenta i, kao i uvek u Evropi, ovde se "pojavljuju otrovne podzemne vode nerešenih istorijskih razmirica", precizira FT.

Prošle godine, vlada poljskog premijera Mateuša Moravjeckog zatražila je 1,3 biliona evra na ime ratnih reparacija od Berlina, što je ravno trećini ukupnog nemačkog bruto domaćeg proizvoda iz 2022. godine.

Treći rajh je u Poljskoj počinio neke od svojih najgorih zločina. U logorima smrti Poljaci su ubijani sistematski. Ubijeno je oko pet miliona ljudi, od kojih su tri miliona bili Jevreji, a milion i po primoravano je na rad.

Međutim, prema međunarodnom pravu, zahtev Varšave je vrlo upitan. Nakon poraza Nemačke, tadašnji saveznici – Rusija, SAD i Velika Britanija – naložili su da reparacije iz istočne Evrope budu upućene Sovjetskom Savezu, koji će ih potom podeliti. Osim toga, Poljska je dobila više od 40.000 kvadratnih milja predratne teritorije istočne Nemačke. Ni nakon raspada Varšavskog pakta i SSSR-a 1991. godine, o reparacijama se nije razgovaralo između ujedinjene Nemačke i Poljske.

Međusobne optužbe Nemaca i Poljaka

Postoje neki važni razlozi zbog kojih vlada PiS-a upravo sada traži odštetu od Berlina. EU, koju podržava Nemačka, blokira 35 milijardi evra iz fondova za oporavak od pandemije kovida. Uslov za deblokadu je da Varšava odustane od pokušaja podrivanja nezavisnosti pravosuđa.

Iznad svega, stranka PiS želi da skrene pažnju od polarizacije koju je sama izazvala u poljskom društvu. Šef PiS-a Jaroslav Kačinjski nazvao je lidera liberalne opozicione stranke Građanska platforma Donalda Tuska "nemačkim agentom" i optužio Berlin da želi da EU pretvori u "Četvrti rajh". PiS je, kako piše FT, politizovao i oružane snage, pokušao da zabrani abortus i pretvori medije u propagandne organe.

Poljska, međutim, ima opravdane pritužbe. Kod mnogih Nemaca Poljaci prepoznaju nedostatak empatije zbog poljskih ratnih trauma, koje su duboko urezane u nacionalnu svest. Malo ko u Nemačkoj zna da je pokret Solidarnost utro put ponovnom ujedinjenju njihove zemlje. Kasnije su neki Poljaci upozoravali na zavisnost Nemačke od ruskih energenata i kritikovali njenu nisku potrošnju na odbranu, a Nemci su ih optuživali za izazivanje straha i histerije.

Nije čudo da se Poljaci sada pitaju da li mogu verovati Nemačkoj. Kako tvrdi FT, više političke velikodušnosti sa nemačke strane doprinelo bi otopljavanju odnosa.

Što se tiče nacionalnih stereotipa, poljski filozof i istoričar Lešek Kolakovski napisao je da "osuđujući druge nehotice otkrivamo sopstvene obrasce percepcije, a time i sopstvene poroke i vrline."

U tome, zaključuje FT, leži važna istorijska lekcija i za Varšavu i za Berlin.