Brazil, Lula i "ružičasti talas": Šta to znači za Rusiju, a šta za SAD?

Pobeda Lula Da Silve na predsedničkim izborima u Brazilu mogla bi da znači intenziviranje odnosa sa Rusijom, ali činjenica da svet danas izgleda značajno drugačije u odnosu na Lulina prva dva mandata podrazumeva nove izazove za Brazil i lidera Radničke partije, navodi se u novoj analizi "Valdajskog kluba".

Uspone i padove u odnosima Brazila i Rusije tradicionalno su diktirale promene u širem političkom miljeu, ukazuje prestižni moskovski tink tank, i navodi spoljnu politiku Brazila tokom mandata predsednika Žaira Bolsonara kao primer.

Prethodne vlade Radničke partije videle BRIKS kao alternativu zapadnim strukturama moći i šansu za jačanje međunarodne pozicije svoje zemlje, radile na projektima regionalne integracije koji su umanjili američki uticaj i pragmatično gradili odnose sa Moskvom. 

Bolsonarov Brazil se umesto toga okrenuo ka SAD i administraciji Donalda Trampa, napustio projekte regionalne integracije, prepustio vođstvo u regionu Organizaciji američkih država (OAS), i sveo partnerstvo sa Rusijom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom na platforme za bilateralnu trgovinu.

Rusija je, sa druge strane, nastojala da održi bilateralne odnose sa Bolsonarovom administracijom, delom zato što je ona postala delimično izolovana sa smenom Trampove administracije u SAD.

"Valdajski klub" navodi da Kremlj Brazil smatra posebno važnim partnerom u Latinskoj Americi i želi da toj zemlji pruži poziciju krucijalnog saveznika u okviru multipolarnog svetskog poretka.

U kontekstu sankcija koje je Zapad uveo Rusiji od početka vojne operacije u Ukrajini, partnerstvo Brazila i Rusije može biti još bitnije i korisnije za obe zemlje. Shodno tome, Kremlj ne interesuje slab Brazil pod kontrolom SAD, ukazuje "Valdajski klub".

Međutim, predstojeći ekonomski izazovi i većina u skupštini koja ne podržava Lulu mogli bi da otvore vrata za intervenciju SAD i EU na spoljnu politiku Brazila i spreče tu zemlju da se ostvari kao jedna od sila koje bi dovele hegemoniju neoliberalnih zapadnih struktura u ravnotežu.

Budući stav Brazila prema Ukrajini

"Valdajski klub" smatra da će Brazil nastaviti sa pragmatičnim pristupom kada je Ukrajina u pitanju.

Mogućnost da Brazil snažnije podrži bilo koju stranu taj tink tank smatra malom, budući da Brazil uveliko zavisi od veštačkog đubriva koje uvozi iz Rusije, ali i od trgovine sa SAD i EU.

Pregovori Lule i Zelenskog takođe su malo verovatni, pošto je novi predsednik Brazila u Ukrajini persona non grata otkako je ukazao da i Kijev mora da snosi odgovornost za trenutnu situaciju, dok je Bolsonaro kritikovan za održavanje neutralne pozicije.

"Valdajski klub" zaključuje da će budućnost odnosa Rusije i Brazila zavisiti od toga kako će Moskva reagovati na pritiske SAD i EU na Brazil tokom predstojećeg Lulinog mandata, ali i (ne)sposobnosti Zapada da uspostavi značajniji dijalog sa Brazilijom.

Lulina pobeda u kontekstu najnovijeg "ružičastog talasa"

Lulina pobeda na izborima koje su mnogi ocenili kao "najvažnije u proteklim decenijama" deo je novog "ružičastog talasa" koji je preplavio Južnu Ameriku. Pored Lule u Brazilu, u protekle dve godine levičarski političari došli su na vlast i u Peruu (Pedro Kastiljo), Hondurasu (Siomara Kastro), Čileu (Gabrijel Borić), i Kolumbiji (Gustavo Petro).

List "Forin polisi" ocenjuje da najnoviji ružičasti talas ukazuje da SAD više ne mogu održati hegemoniju u Latinskoj Americi ali i smatra da delikatna pozicija mnogih "ružičastih" vlada otvara nove prilike za jačanje uticaja SAD.

Najnoviji „ružičasti talas“, za razliku od onog s početka dvehiljaditih godina, nije prouzrokovan ekonomskim procvatom omogućenim jeftinom robom sa kineskog tržišta, već je pre rezultat nezadovoljstva učinkom prethodnih vlada u doba pandemije.

Dalje, kako navodi taj list, mnogi od gorepomenutih lidera na izborima su pobedili „za dlaku“, dok je nekima rejting značajno opao u međuvremenu. Navodi se primer Gabrijela Borića koji je na izborima u Čileu pobedio sa 56 odsto glasova ali sada uživa podršku svega 27 odsto građana. Lula je Bolsonara pobedio za dva odsto glasova.

Sa druge strane, očigledno je trpeljivost latinoameričkih država prema pokušaju SAD da se uspostavi kao dominantna sila daleko manja.

"Forin polisi" podseća da se Meksiko, Bolivija, Salvador, Gvatemala i Honduras nisu libile da bojkotuju SAD na samitu američkih zemalja održanom u Los Anđelesu u junu, nakon što Bajdenova administracija nije pozvala Kubu, Venecuelu i Nikaragvu na samit zbog onoga što SAD smatra „autoritativnim“ tendencijama u tim državama.

Taj list dodaje da su SAD na samitu u Los Anđelesu pretrpele kritike i zbog mnogih drugih postupaka, i dodaje da nezadovoljstvo zbog isključenja Kube iz Organizacije američkih država postaje sve veće.

Shodno tome, može se primetiti i promena pristupa SAD u Latinskoj Americi, na šta ukazuje ukidanje restrikcija na putovanje u Kubu i opuštanje sankcija Venecueli.

„Forin polisi“ ukazuje da su zemlje Latinske Amerike izrazito bitni saveznici i za SAD, i dodaje kako je Bajdenova administracija „pohitala“ da čestita Luli na pobedi, dok su državni sekretar SAD Entoni Blinken i potpredsednica Kamala Haris nedavno boravili u posetama mnogim zemljama regiona.

„Nove levičarske vlade su ranjive i potrebna im je ekonomska i politička podrška“, piše „Forin polisi“, ali postavlja se pitanje hoće li tu podršku pružiti SAD ili Rusija.