U susret parlamentarnim izborima: Poljska okreće leđa Ukrajini

Ishod parlamentarnih izbora u Poljskoj, ukrajinskom najvećem savezniku, uticaće na borbu Kijeva protiv Moskve a u svetlu zategnutih odnosa dveju susedskih zemalja oko ukrajinskih žitarica.

Koalicija Ujedinjene desnice, koju predvodi stranka Pravo i pravda (PiS), bori se za treći uzastopni mandat na vlasti. PiS trenutno vodi u anketama, ali nije u dovoljnoj prednosti da bi mogla sama da formira većinu ni u Sejmu (donji dom parlamenta) ni u Senatu.

Tik iza nje je centristička Građanska koalicija, dok brojne male partije daleko zaostaju, što je, po oceni "Politika", pokazatelj velike podele u poljskom društvu.

Anketa koju je sproveo briselski portal pokazala je da PiS podržava oko 37 odsto glasača, a Građansku koaliciju 30 procenata stanovništva.

Jedno od ključnih pitanja predizborne kampanje bilo je ono o migrantima. Pravo i pravda su poslednjih meseci pojačali antiimigracionu retoriku, upozoravajući da Evropska unija pokušava da prisili izrazito katoličku zemlju da prihvati muslimanske izbeglice.

"Hoćete li da prestanemo da budemo gospodari svoje zemlje?  Poljaci ovo ne žele, kao ni PiS", rekao je lider stranke Jaroslav Kačinjski u predizbornoj reklami.

Opozicija, koju predvodi bivši premijer Poljske (2007–2014) i nekadašnji predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, isticala je pak da je ovakva imigraciona politika licemerna budući da je najveći talas migranata došao u zemlju za vreme vladavine iste strukture.

Treba pomenuti i skandal oko navodne prodaje na hiljade poljskih privremenih radnih viza migrantima zahvaljujući kojima su imali pristup u druge zemlje EU, a za koji su optuženi vladini službenici u konzulatima širom sveta, posebno u Africi i Aziji.

Pitanje oko kojeg se takođe lome koplja dva suprotstavljena bloka na izborima za poljski parlament je podrška Ukrajini.

Jedan od prvih i najlojalnijih kijevskih saveznika obezbedio je zasad tri milijarde dolara vrednog oružja kijevskom režimu uključujući i avione i tenkove, a od početka ukrajinsko-ruskog rata, po rečima premijera Mateuša Moravjeckog, primio je dva miliona izbeglica.

Međutim, predsednik Andžej Duda nedavno je uporedio svog ratom razorenog suseda sa osobom koja tone i vuče spasioca na dno.

Sukob oko ukrajinskih žitarica dodatno je zategao odnos Kijeva i Varšave posebno kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao u UN da je "uznemirujuće videti kako neki od naših prijatelja u Evropi, izigravaju solidarnost u političkom teatru – praveći triler od žitarica".

Poljska nije jedina zemlja u kojoj narasta zamor od ukrajinskog rata, republikanci u SAD se zalažu za obustavu vojne pomoći Kijevu, pobednik izbora u Slovačkoj Robert Fico obećao je da će prekinuti vojnu podršku Kijevu.

Ako poljski ratni zamor bude odjeknuo na Zapadu, podrška Ukrajini mogla bi da se smanji kako sukob ulazi u treću godinu.