Sprema li Markos Filipince da budu novo topovsko meso SAD?

Predsednik Filipina Ferdinand Markos intenzivno učvršćuje i proširuje vojnu saradnju sa SAD, što bi moglo izazvati sukob ove azijske zemlje sa Kinom zbog spornih oblasti u Južnom kineskom moru, prenosi "Ejža tajms".

Novi izveštaj "Ejža meritajm transparensi inicijativ" (AMTI) Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, pokazuje da Filipini brzo unapređuju čitav niz vojnih baza u skladu sa Sporazumom o poboljšanoj odbrambenoj saradnji (EDCA), koji je Manila potpisala sa Pentagonom.

Na osnovu dostupnih informacija, izjava visokih filipinskih zvaničnika i satelitskih snimaka visoke rezolucije, AMTI je pratio ubrzane građevinske aktivnosti u devet baza EDCA širom filipinskog arhipelaga.

Ovi podaci pokazuju da je proširenje infrastrukture u nekim filipinskim vojnim bazama započelo još 2016, uprkos protivljenju bivšeg filipinskog predsednika Rodriga Dutertea (2016-2022), koji je zagovarao bliske veze sa Pekingom i često kritikovao SAD.

Približavanje Filipina Vašingtonu

Najviše sredstava za proširenje od SAD je dobila vazdušna baza Basa u Pampangi. Kako se navodi u izveštaju ATMI, vazdušna baza "Antonio Batista" je "od 2016. značajno proširila pistu i avionske hangare".

Na ostrvu Balabak, u jugozapadnoj provinciji Palavan, koja se nalazi blizu Južnog kineskog mora, veliki infrastrukturni projekti prethodili su uključivanju objekata na listu EDCA.

U toku je i realizacija planova SAD za proširenje nekoliko filipinskih vojnih i civilnih objekata blizu južnih obala Tajvana.

Filipini jačaju svoju poziciju i prema ostrvima Spratli, a filipinski zvaničnici, koji su nedavno posetili ostrvo Titu, obećali su značajna sredstva za proširenje infrastrukture.

Sadašnja filipinska administracija je u više navrata naglašavala rešenost da proširi vojnu saradnju sa SAD. Po svoj prilici, Filipini se, kako se tvrdi u ovom izveštaju, pripremaju za "nepredviđene situacije u susednom Tajvanu."

Takva politika predsednika Markosa je posve u skladu sa politikom njegovog pokojnog oca, koji je skoro dve decenije gvozdenom pesnicom vladao Filipinima, kombinujući savez sa Vašingtonom i jačanje strateške autonomije zemlje.

Sedamdesetih godina strateški uticaj Filipina se proširio na sporna ostrva Spratli, a to je rezultiralo izgradnjom prve moderne piste na ostrvu Titu u Južnom kineskom moru.

Administracija Ričarda Niksona nastojala je da se distancira od prevelikih ambicija svog saveznika. U jednoj tajnoj depeši Kisindžer je naglasio da "postoje značajne sumnje da bi filipinski vojni kontingent na ostrvima Spratli tražio američku zaštitu u slučaju sukoba sa drugim državama, pre svega sa Vijetnamom i Kinom" zbog čega je Niksonova administracija oklevala da prihvati proširenje MDT-a.

Nakon kolapsa Markosove diktature, filipinske vlade nisu uspele da dalje proširuju svoj strateški uticaj u Južnom kineskom moru.

EDCA baze presudne za sudbinu Tajvana

Iznenađujuće je da Filipini, koji su sredinom 20. veka imali najbolje opremljene vojne snage u regionu, sve do sredine 2010-ih nisu uspeli da nabave ni jedan savremeni borbeni avion.

Administracija predsednika Dutertea je pokušala da se distancira od Vašingtona i da se približi Pekingu. Duterte je odugovlačio sa implementacijom EDCA, odbacujući zahteve Pentagona da se napredni sistemi naoružanja prošire i na druge objekte u Južnom kineskom moru.

Ipak, kako pokazuje izveštaj AMTI, čak i tokom njegovog mandata, još 2016. godine, filipinska vojska počela je sa radovima na proširenju infrastrukture u različitim objektima EDCA.

Filipinsko-američka bezbednosna saradnja dramatično se ubrzala pod Markosom Mlađim, koji je, posle ovogodišnjeg jalovog putovanja u Peking, odlučio da se približi Vašingtonu.

Filipini su nekoliko puta isticali da EDCA ima čisto odbrambeni značaj. Tokom svoje posete Vašingtonu ove godine, Markos Mlađi je insistirao da baze EDCA "nisu namenjene za napade, ni protiv Kine, ni bilo koje zemlje." Takođe, Markos je tvrdio da Pentagon "nikada nije pokazao nameru da se one koriste protiv Kine."

Međutim, u nekoliko navrata visoki filipinski zvaničnici su priznali važnost EDCA za suzbijanje kineskog uticaja u Južnom kineskom moru. Ranije ove godine, portparol Oružanih snaga Filipina (AFP) pukovnik Medel Agular priznao je da će ti objekti biti korisni "tokom vanrednih situacija za upotrebu vojnih snaga SAD i oružanih snaga Filipina."

Tokom posete Tokiju, Markos je izjavio da će EDCA baze biti presudne za sudbinu Tajvana posebno ukoliko dođe do kineske invazije.

Uznemirujući izveštaji

Poslednji izveštaj MTI-a o statusu objekata EDCA je veoma uznemirujuć, primećuje "Ejža tajms". Ranije ove godine, Markos je odobrio dodavanje još četiri vojne baze na ovaj spisak, uključujući ostrvo Balabak na Palavanu, pomorsku bazu Kamilo Osijas, aerodrom Lal Lo u Kagajanu i Melčor Dela Kruz u Gamuu.

Prošlog novembra, Vašington je odlučio da potroši još 66,5 miliona dolara na modernizaciju pet baza. Tokom aprila, uoči posete Markosa Americi, Vašington je izdvojio još 100 miliona dolara za proširenje liste.

Prema izveštaju AMTI, i vazdušna baza Basa, koja se nalazi u blizini ostrva Spratli, dobila je sredstava od SAD za infrastrukturne projekte. Vazduhoplovna baza "Antonio Batista" dobila je 1,8 miliona od SAD za izgradnju skladišta municije i goriva.

I obližnja vazdušna baza Balabak doživela je značajno proširenje poslednjih godina, uključujući i izgradnju piste duge 3.000 metara. U maju su AFP objavile da će SAD finansirati još 14 projekata u četiri nove baze.

U septembru je Manila saopštila da traži američku pomoć za izgradnju komandnog centra i skladišta goriva na aerodromu Lal Lo, kao i pristaništa i popravke aerodromske piste u pomorskoj bazi Kamilo Osijas. Očekuje se da će SAD nastaviti sa izgradnjom civilne luke na ostrvima Batanes.

Takođe, Filipini su ojačali i utvrdili vojne objekte na ostrvu Mavulis, koje se nalazi blizu južne obale Tajvana, kao i na ostrvima u Južnom kineskom moru.