Kao dom najveće jevrejske i muslimanske zajednice u Evropi, Francuska oseća napetost rata između Izraela i Hamasa kao nijedna druga zemlja na kontinentu. Tenzije zaokupljaju sve u zemlji sa komplikovanom kolonijalnom istorijom na Bliskom istoku i severnoj Africi, koja trpi nepogrešive odjeke sukoba koji suprotstavlja Jevreje njihovim muslimanskim susedima.
U subotu su evakuisani i zatvoreni Muzej Luvr i Versajska palata, dve od najvećih turističkih destinacija u prestonici. Propalestinski protesti su zabranjeni. Zemlja je na najvišem nivou uzbune od terorizma, sa 7.000 vojnika raspoređenih da dopune vrlo vidljivo prisustvo policije na ulicama.
U severnom gradu Arasu, muslimanski napadač ubio je nastavnicu. Čini se da je napad motivisan događajima u Izraelu, a njegova sličnost sa brutalnim ubistvom nastavnika 2020. ponovo je otvorila stare rane u zemlji u kojoj Jevreji i muslimani dele bolnu prošlost, piše "Blumberg".
Konflikt koji se odigrava hiljadama kilometara daleko odjeknuo je u Francuskoj, uprkos - ili možda zbog - dugogodišnjeg sekularizma zemlje, koji verska uverenja građana potiskuje u privatnu sferu.
Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen rekao je da vlada "izuzetno negativna atmosfera", usred straha da će ovaj novi, uznemirujući talas nasilja na Bliskom istoku pogoršati već postojeće neprijateljstvo.
Francuska je evropska zemlja koja je izgubila najviše građana u napadima Hamasa na Izrael, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova. Predsednik Emanuel Makron uvideo je ozbiljnost i osvrnuo se na tragediju u obraćanju naciji na televiziji u udarnom terminu. Nekoliko sati pre govora, pozvao je lidere stranaka iz celog političkog spektra.
"Vidim strah naših sunarodnika Jevreja da će porast nasilja tamo biti iskorišćen kao izgovor da se opravdaju reči, klevete ili dela protiv njih", rekao je on.
Francuski Jevreji imaju dobar razlog da budu na ivici, navodi "Blumberg".
U Francuskoj je bilo 189 antisemitskih akata otkako je Hamas napao Izrael 7. oktobra, kaže Darmanen. Među njima su bili ljudi uhapšeni sa noževima u blizini škola ili sinagoga, i poruke mržnje ispisane na javnim mestima.
"Naravno da se bojim", rekao je Edvard, vlasnik lokalne delikatesne radnje u jevrejskoj četvrti, odbivši da kaže svoje prezime zbog bezbednosnih razloga, i podsećajući da je 1982. u antisemitskom bombaškom napadu ubijeno šest ljudi samo nekoliko metara od njegove radnje. "Kada se Izrael prehladi, Francuska kija", dodao je.
Jedna je od ironija trenutnog sukoba to što je neke Jevreje naterao da nađu zajednički cilj sa krajnjom desnicom, nakon što je trostruka predsednička kandidatkinja Marin Le Pen izrazila javnu podršku Izraelu i godinama se aktivno udvarala francuskim Jevrejima koji kažu da su uzastopne vlade učinile premalo da zaustave porast antisemitizma.
Rat je sigurno uzdrmao politička opredeljenja. Na jednoj strani je ublažavanje stava jevrejske zajednice prema Le Pen, dok je odbijanje krajnje levičarskog Žan-Lika Melanšona da Hamas nazove terorističkom organizacijom podstaklo percepciju njegove stranke kao anti-izraelske.
Njegovo nespremnost da podrži oznaku koju favorizuju i SAD i EU produbilo je podele sa levičarskim savezom NUPES, iskovanim neposredno pre parlamentarnih izbora 2022. godine. U tom glasanju koalicija je pomogla da se Makronu otme potpuna većina, ali može održati značajnu moć koju ima u Narodnoj skupštini samo ako ostane jedinstvena.
Francuskih Jevreja ukupno ima oko 600.000. Muslimanska manjina, koja uglavnom potiče iz bivših kolonijalnih poseda Francuske u severnoj Africi, mnogo je veća i broji oko pet miliona.
Žan Gariže, politički istoričar, vidi kombinaciju faktora koji pomažu da se objasni zašto je Francuska podložna većoj osetljivosti na bliskoistočne tenzije od njenih evropskih kolega.
Pre sveta tu je ogorčenost prema kolonijalnoj prošlosti Francuske; borba mnogih muslimana da se izbore sa sekularizmom koji vide kao izgovor za stigmatizaciju svojih verskih i kulturnih praksi; i uticajna jevrejska zajednica koja se oseća snažno povezanom sa Izraelom.
"Francuska bi trebalo da bude zemlja slobode, jednakosti i bratstva, ali mi muslimani nemamo slobodu niti smo tretirani jednako jer ne možemo čak ni da podržimo Palestinu", rekao je barmen iz muslimanskog kvarta Pariza. "Stvari su postale toliko komplikovane za sve da moto koji je bio ponos Francuske nestaje".