"Blumberg": Vlada SAD mora pod hitno da popuni svoje opasno niske strateške rezerve nafte

Vlada SAD je dopustila da zalihe sirove nafte padnu na nivo koji Ameriku čini opasno izloženom globalnim prekidima u isporukama, piše "Blumerg".

Pre tačno 50 godina, SAD su se suočile sa krizom, kada su arapske zemlje započele naftni embargo koji je globalnu ekonomiju bacio na kolena.

Tada su obrazovane američke strateške rezerve nafte koje su raspolagale sa stotinama miliona barela sirove nafte, čija je funkcija bila da se spreče poremećaji u snabdevanju. Pola veka kasnije, Vašington je zaboravio na ovu lekciju.

Starteške rezerve danas iznose oko 350 miliona barela, što je upola manje od količine koju su imale na svom vrhuncu, pre nešto više od jedne decenije. I to je najniži nivo još od 1983.

Tokom poslednje dve godine, vlada je prodala je značajnu količinu zaliha kako bi snizila cene nafte, a to se nije moglo desiti u gorem trenutku. Moguće je povući paralele između oktobra 2023. i 1973. Rizik od arapskog naftnog embarga je do sada bio zanemarljiv, ali šta će se desiti ako se sukob proširi izvan Izraela i Pojasa Gaze i uključi zemlju kao što je Iran?

SAD moraju da podignu porez na benzin

Istina, SAD trenutno imaju dovoljno sirove nafte da podmire domaću potrošnju. Ipak, SAD su izložene globalnim promenama cena nafte. Na tržištu nafte, poremećaj koji nastane na jednom mestu, pretvara se u globalni poremećaj. Energetska nezavisnost je možda lep politički slogan, ali predstavlja ogromnu laž.

Rezerve nafte imaju dve uloge. One odvraćaju neprijateljske države od korišćenja nafte kao oružja i predstavljaju zaštitni mehanizam. Da bi se postiglo i jedno i drugo, potrebna je dovoljna količina nafte.

Mnogi krive predsednika Džozefa Bajdena za to, ali istina je da su se obe američke stranke igrale sa rezervama. Kongres je koristio strateške rezerve kao bankomat, prodajući naftu da bi prikupio novac koji je pokrivao deficit u budžetu.

Koliko velike treba da budu rezerve? Većina stručnjaka se slaže da je odgovarajući nivo mnogo viši od sadašnjeg. Neki tvrde da će potražnja za benzinom u SAD nastaviti da pada, jer sve više Amerikanaca kupuje električna vozila, ali za to će biti potrebne decenije.

Bajdenova administracija je obećala da će ponovo napuniti rezerve, ali ne pre 2025. godine. Međutim, do sada je administracija, koja je veoma oprezna sa cenama benzina zato što su na njih osetiljivi birači, otkupila samo zanemarljivu količinu.

Bela kuća ne bi trebalo da se prema strateškim rezervama odnosi kao rezervnom novčanom fondu.

Za podizanje strateških rezervi nafte na nivo od 500 miliona barela, koji se smatra optimalnim, potrebno je još novca od Kongresa. Po sadašnjim cenama, kupovina 100 miliona barela koštala bi 8,7 milijardi dolara. To možda zvuči mnogo, ali je mnogo manje od 13 milijardi dolara potrošenih na novi nosač aviona "Džerald Ford", koji je administracija poslala u istočni Mediteran.

Ovaj novac treba da dođe odnekud. To znači veće poreze, pre svega, veće poreze na benzin. Vašington nije povećao federalne poreze na benzin od 1993. godine, još od mandata Bila Klintona.

Amerika dnevno troši oko 8,9 miliona barela benzina. Jedino ukoliko podignu federalni porez na benzin, zaključuje "Blumberg", SAD bi raspolagale sa dovoljno novca da plate popunjavanje strateških rezervi nafte.