Tuskova Poljska neće biti proevropski raj kakvom se Brisel nada

Rezultate izbora u Poljskoj mnogi u EU su pozdravili kao mogući kraj natezanja sa Briselom ukoliko sadašnja opozicija formira vladu, ali šarm bivšeg predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska nije onakav kako izgleda, piše "Euraktiv".

Većina stranih medija opisala je moguće svrgavanje konzervativne vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) kao vetar demokratskih promena u poljskoj politici, nadajući se da će Građanska platforma (PO) Donalda Tuska, ako se vrati na vlast, stati na kraj sukobu zemlje sa Briselom i vratiti Poljsku u evropski glavni tok.

Ipak, šarm bivšeg predsednika Evropskog saveta može se pokazati varljivim.

"Trenutni dolazak opozicije na vlast ne znači da će se pozicija Varšave o nekoliko ključnih pitanja promeniti tako dramatično koliko Brisel očekuje", rekao je za "Euraktiv" Slavomir Domaradzki, politički analitičar sa Varšavskog univerziteta.  

Jedno pitanje je migracija, pošto su Poljska i Mađarska bile dve zemlje koje su se žestoko protivile reformi politike migracije i azila koju je predložila Komisija. PiS je odbio da prihvati tražioce azila, niti je pristao da novčano doprinese upravljanju finansijskim teretom.

Tokom predizborne kampanje, PiS je pretio poljskom narodu da će Tusk, ako dođe na vlast, podleći pritiscima EU i pustiti hiljade imigranata u Poljsku. Međutim, Tuskova stranka je to demantovala.

"Svakako nećemo pristati ni na kakva rešenja koja bi dovela do povećanja broja migranata u Poljskoj", rekao je portparol PO Jan Grabiec.

Kako je Poljska primila milione izbeglica iz Ukrajine, od kojih su mnogi ostali, ne treba je prisiljavati da prihvati još više migranata, rekao je on.

Osim stavom o migrantima, Tusk bi mogao da iznenadi institucije EU i svojom ekonomskom politikom.

Kada je PO bio na vlasti sa Tuskom kao premijerom, podigao je starosnu granicu za odlazak u penziju u Poljskoj na 67 godina, dok ju je PiS po dolasku na vlast 2015. spustio na 65 za muškarce i 60 za žene. Tokom predizborne kampanje, PiS je ciljao na Tuska, tvrdeći da će on ponovo podići starosnu granicu za odlazak u penziju i prodati većinu državnih kompanija stranim firmama.

Uprkos Tuskovoj harizmi i popularnosti, zabrinutost oko njegove ekonomske politike ostaje.

Te strahove podstakla je izjava liberalnog ekonomiste Boguslava Grabovskog, koga je Tusk imenovao u svoj ekonomski savet 2010. kada je bio premijer. U intervjuu ranije ove godine, Grabovski je pozvao na duže radno vreme, privatizaciju državnih energetskih kompanija i da Poljska usvoji evro.

Portparol vlade PiS-a Pjotr Miler rekao je da bi Tusk, ako bi došao na čelo vlade, "stajao ispred kancelarije premijera sa natpisom 'Poljska na prodaju'".

Tusk se, međutim, distancirao od "privatnih stavova" Grabovskog, rekavši da oni "nemaju nikakve veze sa programom PO", navodi PAP. On je obećao da "neće podizati starosnu granicu za penzionisanje nakon pobede na izborima".

"Mediji povezani sa PiS-om pokušaće da vas ubede da pobeda PO na sledećim izborima znači podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Ne znači. Nećemo podizati starosnu granicu za penzionisanje nakon pobede na izborima", rekao je Tusk.

Dok je Tusk jasno iskazao svoje planove u vezi sa starosnom granicom za odlazak u penziju, njegov stav o privatizaciji ostaje nejasan. Upitan o tome tokom predizborne debate, on je samo ukazao na primere prodaje državnih preduzeća od strane PiS-a stranim gigantima. Stav PO o privatizaciji velike državne imovine i njihovim planovima za upravljanje ključnim privrednim sektorima za sada nije poznat.