Afrika: Benzinska stanica Evrope ili kontinent sa šansom za razvoj?

Uskraćeni za ruski gas, evropski lideri sada su oko bacili na energente iz Afrike, koje su, kako navodi "Dojče vele", njihove kolege preko Sredozemlja, itekako voljne da prodaju.

Ali, ovaj siromašni kontinet, sada kada napokon ima priliku da zaradi, našao se i pod lupom svetskih ekologa.

"Veliki trenutak za Afriku", kako za trenutnu situaciju kažu njeni zvaničnici, mogla bi da pomuti briga za klimu, budući da lobisti protiv globalnog zagrevanja uveliko evropske lidere ubeđuju da tokom samita o klimi u Egiptu, nikako ne dogovaraju nove isporuke gasa.

Međutim, na kontinentu na kome se do sada proizvodilo samo šest odsto svetskog fosilnog gasa, sada od Nigerije do Egipta i od Alžira do Mozambika zemlje nastoje da izuku što više ovog energenta, ne bi li usrećili i Evropljane, ali i sebe.

Senegal i Mauritanija tako će, energetskom krizom ugroženu Nemačku snabdevati milionima tona ovog energenta.

"Afrika se probudila i mi ćemo iskoristiti svoje prirodne resurse", rekla je ministarka energetike Ugande Rut Nankabirva Sentamu uoči klimatske konferencije COP27 u Egiptu.

I bez obzira na to što se 55 zemalja članica Afričke unije dogovorilo o proširenju energetske infrastrukture i saglasilo da uz obnovljive izvore i gas i nuklearna energija imaju odlučujuću ulogu o razvoju kontinenta, njihova najveća briga jeste eventualni poziv ekologa na hitan prekid upotrebe fosilnih goriva.

Zemlje u razvoju u Africi, tada bi patile i ekonomski i socijalno, navela je Afrička energetska komisija.

"Crveno svetlo" finansijskom usponu Afrike koja pokušava da surfuje na talasu energetske krize, stavili su lideri bogatih ekonomija svojim dogovorom da se planeta do kraja veka neće zagrejati za više od 1,5 stepeni Celzijusa.

Da bi im se taj plan ostvario, do 2035. godine samo pet odsto električne energije moglo bi da bude proizvedeno nekontrolisanim sagorevanjem fosilnog gasa.

Mohamed Adov, direktor istraživačkog centra sa sedištem u Najrobiju "Paueršift Afrika" kaže da Evropa pokušava da od Afrike napravi svoju "benzinsku pumpu", ali da ne daje dovoljno novca za obnovljivu energiju.

"Ne možemo dozvoliti da Afrika, koja je propustila industrijalizaciju zasnovanu na fosilnim gorivima, sada postane žrtva kratkovidih, sebičnih kolonijalističkih interesa, posebno iz Evrope", kaže Adov.

Drugi mnogo više zagađuju

Izvoz nafte i gasa glavni je izvor prihoda za mnoge afričke zemlje i u nekim od njih čini i 50 do 80 odsto ukupnih državnih prihoda.

Većina gasa proizvedenog u Africi se izvozi, pa tako afričke zemlje minimalno doprinose globalnom zagrevanju.

Udeo kontinenta u emisiji gasova staklene bašte štetnih za klimu je manji od 4 odsto, dok na primer SAD, EU i Kina zajedno čine više od 50 odsto

Apetit za gasom opada

"Apetit Evrope za gasom sa globalnog juga, u ovom slučaju iz Afrike, će nestati", rekao je Kofi Mbuk, analitičar čistih tehnologija u istraživačkom centru "Karbon traker", osvrćući se na nastojanja Evrope da "pročisti" energiju koju koristi.

Milijardama vredne investicije u nove afričke gasovode navodno imaju veliki rizik da izgube vrednost u roku od nekoliko godina.

"Energetska kriza je zamenila klimatsku krizu", rekao je Bil Hare, izvršni direktor "Klimat Analitiks",  dodajući da planovi Afrike za izgradnju postrojenja za proizvodnju tečnog prieodnog gasa uveliko prevazilaze ono što je potrebno za zamenu ruskog gasa.

Ali ovaj gas bi, kako kažu u Afričkoj Uniji, trebalo da se koristi i ne samo za zadovoljavanje potreba bogatijih kontinenata, već i na domaćem tržištu, za elektrifikaciju domaćinstava oko 600 miliona Afrikanaca koji i danas žive bez struje.