Antiteroristička policija u Britaniji privela novinara: Sumnjiv zbog Asanža i propalestinskih skupova
Antiteroristička policija na aerodromu u Glazgovu privela je novinara, uzbunjivača, borca za ljudska prava i bivšeg britanskog diplomatu Krega Mareja po povratku sa Islanda. Nakon što su ga intenzivno ispitali o njegovim političkim uverenjima, policajci su mu zaplenili telefon i laptop.
Marej, inače škotski nacionalista, vratio se u Glazgov posle nekoliko dana provedenih u Rejkjaviku, gde je prisustvovao propalestinskom događaju, a takođe se sastao sa predstavnicima kampanje za oslobađanje osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža.
Nakon što su mu putne isprave obrađene na pasoškoj kontroli, službenik ga je obavestio da će biti zadržan na saslušanju. Zatim su ga odveli u malu prostoriju gde su ga dočekala tri britanska agenta.
Marej je za "Grejzon" rekao da ga je britanska policija upozorila da će počiniti krivično delo i da će biti krivično gonjen ako odbije da odgovara na pitanja, odgovori neistinito, namerno uskrati informacije ili odbije da da šifre za svoje elektronske uređaje. Nakon što su mu na analizu oduzeti telefon i laptop, počelo je ispitivanje.
"Prvo su me ispitivali o privatnom sastanku sa Asanžovom kampanjom", rekao je Marej. "Pomislili ste da će pitati ko je tamo, ali nisu. Pretpostavljam da su nekako već znali", dodao je.
Umesto toga, "sva pitanja su bila finansijske prirode", kaže Marej. Prema rečima bivšeg britanskog ambasadora, policajci su želeli da znaju "da li dobija novac za doprinose Asanžovoj kampanji".
Odgovor je bio ne, ali su moji izvori prihoda i odakle dolazi moj novac bili su od posebnog interesa za policajce, dodao je.
Popularni lični blog nekadašnjeg diplomate takođe je bio interesantan policajcima, koji su navodno tražili od Mareja da im kaže da li još neko ima pristup njemu ili može da objavi sadržaj na platformi, i da li je neko drugi osim njega autor bilo kog od njegovih postova.
Jednako zbunjujuća, primetio je, bila su i pitanja o propalestinskom događaju kome je prisustvovao.
Policajci su želeli da znaju zašto je Marej uopšte prisustvovao - "čudno pitanje za nekoga ko prisustvuje protestu", rekao je on "Grejzonu". Ipak, jasno je stavio do znanja da je otišao jer je bio prijatelj sa jednim od govornika, bivšim islandskim ministrom unutrašnjih poslova.
Policija je navodno takođe zahtevala detalje o sadržaju govora različitih govornika na događaju - informacije za koje Marej kaže da nije mogao da ponudi jer ne govori islandski. Na pitanje da li planira da prisustvuje nekim sličnim propalestinskim događajima u Britaniji, rekao im je "verovatno".
"Najčudnije pitanje je bilo, 'kako procenjujem da li ću otići na neki događaj ili ne?'", rekao je Marej i odgovorio: "To radim na osnovu toga ko organizuje događaj".
U ovom konkretnom slučaju, nastavio je Marej, to je bio Palestinski odbor solidarnosti, tako da sam bio uveren da sam u sigurnim rukama. Ipak, bivšem ambasadoru se to učinilo kao bizarna linija ispitivanja.
"Moj advokat nikada ranije nije čuo da se takvo pitanje postavlja tokom ispitivanja", rekao je Marej, dodajući da "nagađaju da policija ima moju fotografiju gde sam u blizini nekoga koga smatraju 'teroristom'".
"Nemam pojma ko bi to mogao biti", priznao je ali i primetio:"Ako prisustvujete mitingu na kome je 200.000 ljudi, ne možete znati ko su svi!"
Marej se od tada konsultovao sa advokatima, koji su ga obavestili da će prema članu 7 Zakona o terorizmu iz 2000. godine imati zakonsko pravo da se konsultuje sa advokatom ako ispitivanje traje duže od sat. Kada je istekao sat ispitivanja, policajci su ga pustili, ali mu nisu vratili telefon ili laptop. "Navikao sam na ideju da britanski i američki špijuni imaju moje kompjutere", rekao je Marej.
Ovo nije prvi put da se britanski zakon o terorizmu koristi protiv aktivista, navodi "Grejzon".
Ovog aprila, britanska antiteroristička policija privela je francuskog izdavača i aktivistu Ernesta Moreta, koji je predvodio velike proteste u Parizu protiv neoliberalnih reformi predsednika Emanuela Makrona.
Moret je bio pritvoren pod istim ovlašćenjima kao i Marej, a zatim uhapšen kada je odbio da preda šifre svojih elektronskim uređajima. Na kraju je držan u britanskom pritvoru skoro 24 sata.
Prema Zakonu o borbi protiv terorizma i granicama iz 2019, koji su oštro kritikovale Ujedinjene nacije, osoba može da bude proglašena kao saradnik "neprijateljskih" sila, čak i ako za to ne zna, nije i ne namerava da bude.
Svako ko je uznemirio britansku državnu bezbednost i planira da otputuje u Veliku Britaniju možda će želeti da pazi šta drže na svojim uređajima.
Kako je rekao jedan od ispitivača Ernesta Moreta, Britanija je "jedina zemlja u kojoj vlasti mogu zauvek da preuzimaju i čuvaju informacije sa privatnih uređaja", zaključuje "Grejzon".