Tenzije na izraelskim severnim granicama rastu već danima. Šiitska militantna organizacija Hezbolah u Libanu sprovela je više raketnih napada na izraelske pozicije, na šta su Izraelci odgovorili istom merom.
Smrtnih slučajeva već ima na obe strane, a pretnje postaju sve ozbiljnije, piše nemački "Špigl".
Iran, koji podržava i pomaže Hezbolah, upozorio je Izrael da ne napada Pojas Gaze. "Ukoliko cionistički režim uđe u Gazu, kapije pakla će biti otvorene", rekao je Muhamed Bager Halibaf, predsednik iranskog parlamenta.
Drugim rečima, Iran je Hezbolahu dao zeleno svetlo za napad na Izrael koji je, sa svoje strane, militante upozorio da to ne čine i zapretio da će odgovor biti "smrtonosan", navodi nemački list.
Rat sa Hezbolahom ne bi značio samo ulazak Irana u sukob, već i najveću egzistencijalnu pretnju po Izrael u poslednjih nekoliko decenija.
Ta grupa raspolaže sa hiljadama vojnika koji su tokom rata u Siriji stekli mnogo iskustva sa urbanim ratovanjem, ali i sa oko 130.000 raketa, od kojih su mnoge navođene. One mogu da pogode bilo koji deo Izraela i imaju veću eksplozivnu moć od onih koje koristi Hamas.
Sećanja na Drugi libanski rat
Izrael je osetio šta znači borba protiv Hezbolaha tokom Drugog libanskog rata 2006. godine, pod vođstvom tadašnjeg izraelskog premijera Ehuda Olmerta.
Taj rat je bio izuzetno težak za Izrael, iako lider Hezbolaha Hasan Nasralah nije ni blizu toliko oružja na raspolaganju kao što je to sada slučaj.
U prvi mah, cilj izraelske avijacije je bio uništenje raketa drugog dometa, što je manje-više postignuto u prvih 48 sati. Izrael je želeo da izbegne raketni napad na Tel Aviv, koji bi izazvao bes javnosti i zahtevao oštriji odgovor - što su Izraelci želeli da izbegnu po svaku cenu.
Sever Izraela se našao na konstantnom udaru raketa, a Haifa je postala grad duhova.
Kopnene trupe koje su ušle u Liban kako bi uništile pozicije Hezbolaha naišle su na mnoge probleme - mnoge od njih su se nalazile ispod zemlje, a Izrael je izgubio više od 100 vojnika.
Izraelci su bombardovali deo Bejruta u kom se nalazio glavni štab Hezbolaha, ali je Nasralah, koji se krio u bunkeru, uspeo da preživi.
Izraelska vojska je uspela da značajno oslabi Hezbolah, kome su nakon toga bile potrebne godine kako bi se oporavio. Ipak, oni nisu uspeli da ga unište, navodi "Špigl".
Ta organizacija danas raspolaže sa više raketa i drugih vrsta naoružanja nego što je ranije bio slučaj - slično kao što je bilo i sa Hamasom.
Iako Izrael raspolaže sa odličnim antiraketnim sistemima, stručnjaci upozoravaju da bi Hezbolah mogao da udari sa nekoliko stotina, a možda i nekoliko hiljada raketa svakog dana.
Pretpostavlja se da bi oni mogli da pokušaju da ispale što veći broj raketa u isto vreme, delimično kako bi preopteretili izraelske odbrane, a delimično i zato što Nasralah zna da će Izraelci pokušati da obore što više raketa dok one još uvek budu bile u libanskom vazdušnom prostoru.
Pošto Hezbolah, kao i Hamas, namerno postavlja svoje baze i skladišta u civilnim delovima Libana, napadi izraelske vojske bi verovatno pogodili i mnogo nedužnih ljudi. Ipak, malo je verovatno da će Izrael to uzeti u obzir, pre svega zato što Hezbolah ima kapacitet da pogodi ključne mete na izraelskoj teritoriji.
Hezbolah i Iran
I Izrael i Hezbolah su poslednjih godina vodili računa da održe balans u međusobnom odvraćanju. Iran je u početku želeo da ojača savetnika na granici sa svojim najvećim rivalom, ali je postojao razlog zašto je Teheran Nasralaha držao na "krakom povocu" - oni nisu želei da isprovociraju izraelski napad na svoje nuklearne objekte.
Izraelci su u poslednje vreme sprovodili intenzivne vežbe napada na Iranske položaje. U Teheranu to pomno prate - za njih, Hezbolah predstavlja osiguranje da će, u slučaju napada na nuklearne objekte u Iranu, udar iz južnog Libana predstavljati ozbiljan problem za Jevrejsku državu.
Izraelski bezbednosti krugovi zbog toga već dugo razmatraju kako da unište Hezbolah, piše "Špigl". Pitanje više nije da li će doći do rata sa tom organizacijom, već kada će se to dogoditi.
U izraelskom ratnom kabinetu navodno već ima onih koji se zalažu za takvu akciju. Početna pozicija ide na ruku Jevrejskoj državi - mobilisano je preko 360.000 vojnika, vojska je brojnija nego u bilo kom trenutku u novijoj istoriji, a avijacija je spremna i potpuno operativna.
Tu su i Amerikanci, koji su rasporedili dva nosača aviona u istočnom Mediteranu, dok je američki predsednik Džozef Bajden oštro upozorio Iran i Hezbolah da se ne uključuju u rat.
U Izraelu, takve Bajdenove izjave tumače se kao najava da su Amerikanci spremni da se bore rame uz rame sa Izraelcima. Ipak, pretnja protiv Teherana je istovremeno i upozorenje Netanijahuu da ne pokušava da zloupotrebi situaciju - iako američki predsednik podržava Izrael, on i dalje ne veruje izraelskom premijeru i njegovoj vladi koju čine ekstremno desne političke partije.
Ostaje pitanje šta će Teheran uraditi. Pretnje su vek upućene - ukoliko Izrael bude izvršio vojnu invaziju na Gazu, što deluje izvesno, oni će zažaliti. Možda je u pitanju samo rat rečima, ali to je nemoguće potvrditi, navodi "Špigl".
Situacija bi lako mogla da se otrgne kontroli, čak i ako to nije ono što bi strane nužno želele. Pakao bi mogao da stigne pre nego što Jerusalim i Teheran to budu želeli.