Egipat strahuje od egzodusa Palestinaca: Ako vam je toliko stalo do ljudskih prava, prihvatite ih

Dok stotine hiljada Palestinaca napuštaju svoje domove u severnoj Gazi i beže na jug priobalnog pojasa, u Egiptu se sve više plaše da će se humanitarna kriza preliti preko njegovih granica, piše "Fajnenšel tajms".

Egipat, jedina zemlja koja, osim Izraela, deli granicu sa opkoljenom Gazom, već poziva SAD i druge zapadne države da dozvole Palestincima sa stranim pasošima da izađu iz pojasa preko prelaza Rafa.

Kairo se boji da će se, što duže traje ofanziva Izraela na Gazu, produbljujući patnju Palestinaca, sve više suočavati sa pritiskom da prihvati poplavu izbeglica na Sinaj, retko naseljeno i sušno poluostrvo sa istorijom nestabilnosti.

Poruka Egipta zapadnim diplomatama je jasna: isporučiće pomoć Gazi, ali će se odupreti svakom pritisku da prihvati veliki broj Palestinaca.

Sameh Šukri, egipatski ministar spoljnih poslova, upozorio je u ponedeljak da "prisilno raseljavanje" nije rešenje za palestinsku krizu.

"Želite da uzmemo milion ljudi? Pa, poslaćemo ih u Evropu. Ako vam je toliko stalo do ljudskih prava - vi ih prihvatite", oštro je, kako prenosi FT, visoki egipatski zvaničnik rekao evropskom kolegi.

"Egipćani su zaista, zaista ljuti" zbog pritiska na njih da prihvate izbeglice, rekao je mediju taj evropski zvaničnik.

Pritisak će se, međutim, verovatno dodatno povećavati što duže traje izraelska ofanziva, pri čemu se očekuje da će jevrejska država pokrenuti kopneni upad u osiromašenu i gusto naseljenu Gazu, u kojoj živi 2,3 miliona stanovnika, odnosno gotovo četiri puta više od stanovništva Sinaja.

Upozorenje izraelskog premijera Benjamina Netanijahua na početku krize da bi stanovnici Gaze trebalo da "odu" produbilo je sumnje da on želi da ih iseli u Egipat, uprkos odbijanju tamošnje vlade.

Neke evropske nacije su javno pozvale na otvaranje graničnog prelaza Rafa kako bi palestinski civili mogli da pobegnu, a jedan italijanski ministar je pozvao Egipat da tako "pokaže svoje vođstvo u arapskom svetu".

Egipatski državni mediji ukazuju da bi odlazak stanovništva iz Gaze "okončao san o palestinskoj državi" i takođe oslobodilo Izrael njegove zakonske odgovornosti kao "okupatora".

Za Kairo, egzodus Palestinaca na severni Sinaj je scenario iz noćne more. Regionu, koji je ranije bio baza militanata Islamske države, nedostaje infrastruktura da se nosi sa ogromnim brojem ljudi, a sam Egipat je, kako FT dodaje, u zagrljaju ekonomske krize.

Analitičar Međunarodne krizne grupe Majkl Vahid Hana, primetio je da postoje neodgovorena pitanja o tome šta bi se smatralo odgovarajućim brojem Palestinaca za Egipat tokom krize.

"Koliko njih i koliko dugo? Pa čak i ako je u pitanju privremena humanitarna zaštita, posle izraelske ofanzive možda Palestinci neće imati čemu da se vrate. Ili im Izrael možda neće dozvoliti da se vrate", rekao je on.

Hana je primetio i da su prethodna raseljavanja Palestinaca postala trajna, pa su tako palestinske izbeglice u Libanu i Jordanu provele decenije u tim zemljama bez ikakvih izgleda da se vrate u svoja sela i gradove.

Palestince, i šire Arape, proganjaju sećanja na Nakbu, što na arapskom znači "katastrofa" i odnosi se na masovno raseljavanje Palestinaca tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine, kada je više od polovine palestinskog stanovništva raseljeno.

Prema UN, 5 miliona palestinskih izbeglica je rasuto širom Bliskog istoka.

Pravo na povratak bilo je glavna prepreka u prošlim pregovorima sa Izraelom o rešenju palestinskog pitanja, a Hana kaže da postoje i bezbednosni faktori o kojima će Egipćani verovatno razmišljati.

"Egipat se borio protiv pobune Islamske države na severnom Sinaju, a međusobne veze sa ekstremistima u Gazi tada su bile ključno pitanje", rekao je on.

Kairo ne bi želeo da kontroliše prognanu zajednicu koja bi mogla da uključuje i militante koji bi se protiv Izraela borili sa njegove teritorije.

Hamas je, kako FT navodi, počeo kao palestinska frakcija inspirisana Muslimanskim bratstvom, koje je Kairo proglasio terorističkom organizacijom nakon što je predsednik Abdel Fatah al-Sisi preuzeo vlast 2013. godine u puču koji je zbacio egipatskog islamističkog predsednika Mohameda Morsija.

Šef humanitarne organizacije UN, Martin Grifits, rekao je za "Fajnenšel tajms" da je Egipat bio "konstruktivan od samog početka" u pogledu pomoći. Ali Kairo je podvukao granicu dozvoljavajući priliv Palestinaca preko prelaza.

Egipćani kažu da ni pod kojim okolnostima neće puštati ljude bez dvojnog državljanstva iz Gaze u Egipat, tvrdi jedan zapadni diplomata, dodajući da bi Kairo pod određenim uslovima pustio humanitarnu pomoć.

Izrael s druge strane dostavljanje humanitarne pomoći nikako ne dopušta, a više je nego raspoložen da stanovništvo Gaze vidi kako odlazi u Egipat.