Severni morski koridor: Budućnost svetske trgovine ide preko ruskog Arktika

Predsednik Rusije Vladimir Putin Vladimir Putin doputovao je u Kinu na forum "Pojas i put" u Pekingu, gde se sastao i svojim kineskim kolegom Si Đinpingom.

Sastanak dvojice lidera prošao je srdačno, a Putin je pohvalio kinesku inicijativu i iskoristio priliku da pozove na dodane investicije u razvoj tzv. Severnog morskog puta, koji spaja Evropu i Aziju preko Arktičkog okeana.

"Poseta predsednika Putina Kini u okviru konferencije o kineskoj inicijativi 'Pojas i put' ima i geoekonomsku, ali i političku dimenziju. Obe za cilj imaju da se svi izvan Zapada okupe. To smo videli i u formatu BRIKS-a, a ovog puta vidimo da su dva ključna lidera to dalje produbila kroz 'Pojas i put', zato je reč o tektonskim promenama", kaže za RT Balkan profesor geopolitike Srđan Perišić.

Da bi se taj svet okupio, on mora da ima nove koridore, a jedan od njih je i taj koji nudi Rusija preko Severnog ledenog okeana.

Reč je o ruti koja je kroz veći deo ljudske istorije bila neprohodna, pre svega zato što je taj okean bio nepristupačan i neprohodan tokom većeg dela godine. Tokom 19. i 20. veka, roba je između Azije i Evrope putovala dužim ali jednostavnijim putem: kroz Molučki tesnac i Suecki kanal do Mediterana, a zatim dalje kroz Gibraltarski moreuz do Atlantika.

Situacija je počela da se menja poslednjih decenija pošto je, usled globalnog zagrevanja i povećanja temperatura širom sveta, Severni morski put postao prohodniji duže nego ikada pre. Poslednjih godina, južni delovi Arktičkog okeana mogu biti slobodni od leda bilo kada od juna do novembra, a rekord je postavljen 2020. godine, kada je severna ruta bila otvorena čak 88 dana.

To je omogućilo pojedinim komercijalnim brodovima da značajno smanje dužinu i vreme trajanja putovanja, pošto je Severni morski put za 30 do 40 odsto kraći od dosadašnjih korišćenih ruta. Primera radi, dok je severni koridor dugačak oko 13.000 kilometara, južni, koji obilazi Jugoistočnu Aziju, Indiju i Arabijsko poluostrvo, ima ukupnu dužinu od oko 21.000 kilometara.

Razlika je još vidljivija kada se distanca prikaže u danima putovanja. Dok su teretnom brodu potrebna 22 dana da pređe put od Japana do Evrope kroz Suecki kanal, ili čak 29 dana ako idu oko čitave Afrike, oni do iste destinacije Severnim morskim putem mogu da dođu za samo 10 dana – razdaljina od Jokohame do Roterdama tako bi se smanjila sa 20.000 na samo 9.000 kilometara.

"Time se skraćuje put. Sve koridore su do sada kontrolisale zapadne zemlje, što vojno, što ekonomski, što politički. Rusija je nedavno promovisala koridor preko Irana do Persijskog zaliva, a sada se promoviše severni koridor koji će pre svega moći da koristi Kina, ali i druge zemlje. Važno je da je taj koridor potpuno pod kontrolom Rusije. U tome je veliki značaj, pošto Rusija jedina ima ledolomce na nuklearni pogon, što zapad i dalje nema", naglašava Perišić.

"Tako se Zapad potpuno izoluje, što je politički značajno", dodaje on.

Severna morska ruta – stara ideja za novo vreme

Iako se o korišćenju Arktičkog okeana za komercijalnu trgovinu govorilo vekovima unazad (ruski diplomata Dmitrij Gerasimov je o tome pisao još 1525. godine), to donedavno nije bilo izvodljivo zbog izuzetno niskih temperatura koje su okean držale u zaleđenom stanju tokom skoro cele godine.

Situacija se promenila pre svega zbog globalnog zagrevanja, koje je na području Arktika naglašenije nego na bilo kom drugom delu planete.

"Regionalni uticaj globalnih klimatskih promena je najnaglašeniji na Arktiku, gde je prosečna godišnja temperatura porasla dvostruko više od globalne stope u poslednjih 100 godina. Arktik je sada topliji nego što je bio u bilo koje vreme tokom poslednjih 2.000 godina. Arktički okean, koji je imao višegodišnji ledeni pokrivač u poslednjih 700.000 godina, je na putanji ka novom, sezonskom stanju bez leda", objavio je početkom oktobra Arktički institut.

Međuvladin panel za klimatske promene procenjuje da će tokom narednih sto godina povećanje temperatura na Arktiku biti dva do četiri puta veće od svetskog proseka, što će imati značajne posledice na naslage leda u Arktičkom okeanu.

Iako su procene promene klime često izuzetno nepouzdane i neprecizne, svi trendovi ukazuju na isti ishod - smanjenje dela okeana prekrivenog ledom i otvaranje novih prostranstava za kretanje brodova.

Izazovi Severne morske rute

Prvi problem koji se mora prevazići pre nego što Severni morski put zaista postane jedan od glavnih trgovinskih ruta je njegova nepouzdanost. Dok u nekim godinama period bez leda traje i po nekoliko meseci, u drugim situacijama leda nema svega šest nedelja. Periodi bez leda će morati da postanu duži i pouzdaniji pre nego što severna ruta postane ekonomski isplativa za prevoz većih količine robe.

Drugi problem predstavlja nedostatak adekvatne infrastrukture. Od Beringovog moreuza na samom istoku, nedaleko od Aljaske, do Murmanska na zapadu Rusije prostire se više od 4.000 kilometara gotovo nenaseljene sibirske tundre. Duž rute ne postoje adekvatne luke u kojima bi brodovi mogli da pristanu u slučaju kvarova ili nesreća, što dodatno povećava cene osiguranja.

U tom kontekstu bi trebalo posmatrati pozive predsednika Putina na dalja ulaganja. Ukoliko se infrastruktura duž rute, pre svega na ruskoj arktičkoj obali, bude razvijala na adekvatan način, i ukoliko više globalne temperature budu produžile periode bez leda i sa povoljnim klimatskim uslovima, Severni morski put bi u doglednoj budućnosti mogao da postane jedan od glavnih koridora svetske trgovine.

"'Pojas i put', iz kineskog ugla, podrazumeva ekspanziju kineske ekonomije u sve delove sveta. Kina tako ne ojačava samo sebe, već i svoju saradnju sa Rusijom, što je noćna mora celog Zapada. 'Pojas i put' podrazumeva i kopnene i pomorske puteve, zato je ova inicijativa važna", kaže Srđan Perišić.

Dolazi do prekompozicije sveta, centar više nije Atlantski okean, već na prostor Evroazije i sva mora koja je okružuju, zaključuje on.