Angažman Egipta u Gazi ima određene crvene linije koje ta zemlja neće preći - neće biti vojnog angažmana Egipta protiv Izraela u korist Palestinaca, kaže u intervjuu za "Ejža tajms" Ofir Vinter, stručnjak za arapsko-izraelske odnose i savremeni Egipat.
Vinter objašnjava da Egipat pokušava da balansira u odnosima sa Izraelom i Hamasom. S druge strane, Egipat otvoreno izražava posvećenost palestinskoj stvari, jer je, kako kaže, težnja Palestine za samoopredeljenjem glavni arapski i islamski cilj. Takođe, zbog geografske blizine, svaka eskalacija u Gazi će imati direktan uticaj na nacionalne interese Egipta.
"Taj stav se ogleda i u reakciji Egipta na izbijanje nasilja između Izraela i Hamasa: nakon ubistava i kidnapovanja nedužnih izraelskih civila od strane Hamasa, članovi parlamenta i državni mediji u Egiptu su prikazali Izrael kao agresora, a Hamas kao žrtvu", ističe Vinter.
Po njegovim rečima, može se očekivati da Egipat preduzme nekoliko koraka kako bi pokazao solidarnost sa Palestincima, a oni uključuju humanitarnu pomoć Gazi, evakuaciju ranjenika u egipatske bolnice i pojačanu ulogu u posredovanju za prekid vatre. Time bi Egipat ojačao svoj regionalni i međunarodni položaj.
Egipat, međutim, ne želi da otuđi Izrael, upozorava Vinter.
"Na kraju krajeva, oni imaju zajednički interes: ne žele da vide ponovno oživljavanje političkog islama u regionu, što je povezano sa iskustvom Egipta sa islamističkim organizacijama", kaže Vinter.
On podseća da je sadašnji režim u Egiptu zbacio Muslimansku braću 2013. godine, a Hamas je izdanak Muslimanske braće, zbog čega ga Egipat doživljava kao pretnju.
Ali uprkos sumnjičavom pristupu Egipta Hamasu, od 2017. između njih postoji razumevanje. Hamasova saradnja u borbi protiv terorizma na Sinaju dovela bi do ublažavanja egipatske blokade Gaze.
Crvene linije
Vinter ističe da iako su odnosi Egipta i Izraela odnosi saradnje, nisu topli. Egipat je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom 1979, a tokom protekle decenije, Izrael se pozicionirao kao ključni politički, bezbednosni i ekonomski partner Egiptu.
Poslednjih godina, Egipat je bio posrednik između Izraela i Hamasa i u naporima za rekonstrukciju Gaze. Razlog za to je njegova blizina Gazi i činjenica da kontroliše prelaz Rafa – jedinu granicu sa Pojasom Gaze koja nije pod izraelskom kontrolom.
Ali angažman Egipta u Gazi ima određene crvene linije koje ta zemlja neće preći, tvrdi Vinter: neće biti vojnog angažmana Egipta protiv Izraela u korist Palestinaca – politika koja prvenstveno proizlazi iz egipatske posvećenosti mirovnom sporazumu Izraela i Egipta iz 1979. godine.
Takođe, dodaje, neće biti odobren masovni ulazak stanovnika Gaze u Egipat, sudeći po izjavama predsednika Abdela Fataha el Sisija i drugih egipatskih zvaničnika.
Egipat je do sada odbacivao ideju o useljavanju raseljenih Palestinaca na Sinaj, ali postoji mogućnost da će veliki broj stanovnika Gaze tražiti ulazak - to naročito važi za stanovnike Gaze sa stranim državljanstvom koji već čekaju na granici da pređu.
Egipat je protiv toga da se stanovnicima Gaze dozvoli prelazak granice u velikom broju jer se protivi svakom zadiranju u njegov suverenitet na Sinajskom poluostrvu. Glavna briga je, kaže Vinter, da će raseljeni Palestinci da ostanu za stalno na egipatskoj teritoriji, potencijalno narušavajući ionako delikatnu bezbednosnu i ekonomsku situaciju.
Bezbednosni rizici
Situacija takođe predstavlja veliki bezbednosni rizik za Egipat, navodi Vinter.
Prvo, povreda granice od strane izbeglica iz Gaze, od kojih neki mogu da budu naoružani pojedinci povezani sa Hamasom ili drugim radikalnim grupama, mogla bi da prenese nestabilnost na Sinaj.
Za Egipat postoji opasnost od terorističkih napada i nestabilnosti kao što je bilo na Sinaju pre sporazuma sa Hamasom 2017. Neke od tih napada izvele su dobro naoružane i obučene militantne ćelije sa sedištem u Gazi.
Drugo, ogroman udarac Hamasu mogao bi da dovede do haosa i nestabilnosti u Gazi, što bi potencijalno proizvelo krijumčarenje oružja i boraca duž egipatske granice sa Pojasom Gaze.
Druga bezbednosna pretnja je da bi palestinske militantne grupe mogle da pokrenu terorističke akte sa Sinaja na Izrael, što bi dovelo u opasnost delikatan odnos Izraela i Egipta.
Povratak Palestinske Uprave u Gazi?
Od izbijanja sukoba, Egipat radi na smirivanju situacije u Gazi i vodi razgovore sa Izraelom, Hamasom, palestinskim vlastima, SAD, Iranom i drugim regionalnim i međunarodnim akterima.
Arapska liga se već sastala u Kairu, a očekuje se da će biti održana međunarodna konferencija u Egiptu. Egipat takođe nastoji da uspostavi da humanitarni koridor za isporuku hrane i lekova u Pojas Gaze.
U ovoj fazi, Egipat ima više interesa, ali i kontrole nad ishodima sukoba od većine drugih regionalnih međunarodnih igrača, navodi Vinter.
Ishod sukoba mogao bi da donese i neke koristi. Na primer, Egipat želi povratak Palestinske Uprave u Gazi, jer je spremnija da se uključi u diplomatiju i pregovore.
Scenario u kojem je Hamas značajno oslabljen mogao bi da utaba put za povratak Palestinske Uprave. U tom slučaju, Egipat i Izrael bi mogli da imaju pragmatičnijeg suseda preko granice.
Ako Hamas izgubi vlast na kraju rata, Egipat će najverovatnije biti uključen u tranziciju vlasti.
Kao i prethodnih godina, od Egipta se očekuje da bude kanal kroz koji će pomoć i sredstva arapskih zemalja i međunarodne zajednice biti prebačeni u Gazu, da učestvuje u procesu njene rekonstrukcije i da bude dominantan faktor uticaja na oblikovanje njene budućnosti.