Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da Islamska Republika od 18. oktobra više nije podložna embargu Saveta bezbednosti UN u pogledu nuklearnih aktivnosti i transfera balističkih projektila.
Reč je o ograničenjima koja su propisana Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija 2231, donetom 20. jula 2015. godine, kojom je podržano usvajanje Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije – poznatog i kao Iranski nuklearni sporazum.
Sam sporazum je u praksi propao 2018. godine, kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp odlučio da povuče američki potpis i okrene se čvršćoj, antiiranskoj politici koja je dve zemlje dovela na ivicu rata početkom 2020. godine, kada je ubijen komandant Iranske revolucionarne garde Kasim Sulejmani.
Činjenica da su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma, ironično, danas znači da one ne mogu da aktiviraju klauzulu koja automatski produžava ograničenja uvedena protiv Irana. Predstavnici Vašingtona su neposredno nakon objave Irana da je embargo istekao najavili da će sa sankcijama nastaviti jednostrano, van Ujedinjenih nacija,
"Danas, Sjedinjene Države uvode nove sankcije kako bi se suprotstavile iranskim programima za razvoj balističkih raketa i bespilotnih letelica", napisao je na društvenoj mreži Iks američki državni sekretar Entoni Blinken.
Vašington je takođe poslao smernice industrijskim preduzećima u kojima navodi delove koji su Iranu potrebni za razvoj raketnih programa. U saopštenju koje su SAD objavile sa još 45 država, uključujući Veliku Britaniju i svoje evropske saveznike, Vašington je naveo "rastuću zabrinutost zbog raketa i bespilotnih letelica u zemlji i njihove isporuke partnerima i zastupnicima", što "ugrožava međunarodnu stabilnost i eskalira regionalne tenzije", prenosi "Fajnenšel tajms".
Rusija je, s druge strane, potvrdila da su mere iz Rezolucije SBUN 2231 istekle i da Moskva više nije u obavezi da traži odobrenje tog tela kako bi sarađivala sa Teheranom u do sada sankcionisanim oblastima.
"Isporuke proizvoda koji potpadaju pod Režim kontrole raketne tehnologije u Iran i iz Irana više ne zahtevaju prethodno odobrenje Saveta bezbednosti UN", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u utorak.
Istek embarga - nova prilika za saradnju
Istek embarga Ujedinjenih nacija protiv Irana neće uticati na odnose sa Zapadom, pošto te zemlje nastavljaju sa sada ilegalnim sankcijama, ali će pozitivno uticati na saradnju sa ostatkom sveta, pre svega sa Rusijom, kaže za RT Balkan novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
"Pre svega ne mora mnogo toga da se promeni na terenu, realnost sankcija protiv Irana ostaje, bez obzira što su one formalno prestale. Ali s obzirom na to da su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i EU odlučile da ne skidaju sankcije, suprotno odluci SB UN, one ostaju kao jednostrane i ilegalne. Iran će i dalje imati problema na finansijskom planu, u privrednoj saradnji sa drugim zemljama", kaže on.
Korkodelović objašnjava da su Iranci, nakon što je Tramp 2018. godine istupio iz nuklearnog sporazuma, sačekali godinu dana, kada su zbog nedostatka reakcije evropskih zemalja potpisnica odličili da nastave sa razvojem svojih raketnih potencijala.
"Zapadne zemlje su nakon toga osnažile sankcije protiv Irana, iako je Teheran imao prava da ne poštuje delove sporazuma s obzirom da su to učinili i Amerikanci. Teheran je nastavio rad na razvoju raketnog programa, a u maju ove godine su lansirali najnoviji tip rakete 'horamšar', koja se zove 'hajbar', ima domet oko 2.000 kilometara i može da ponese teret od 1,5 tona. Iran je, dakle, značajno unapredio svoje raketno oružje", naglašava on.
Kada je reč o nuklearnom oružju, Iran uvek tvrdi da je reč o civilnom programu fokusiranom na razvoj energetike i medicine, a ne oružja. Oni naglašavaju da je njihova strategija odbrambena i da neće upotrebljavati svoje balističke rakete - osim u samoodbrani, kaže sagovornik RT Balkan.
Iran se, dakle, sada nalazi u sličnoj situaciji kao i Rusija - iza zida zapadnih sankcija koje nisu odobrene u Ujedinjenim nacijama, ali uz slobodu da sarađuje sa prijateljskim zemalja širom sveta bez straha od kršenja međunarodnog prava.
"Iran će biti u prilici da sa Rusijom razmenjuje vojnotehničke podatke, da razvija saradnju u oblasti naoružanja, kao i u svemu gde Moskva i Teheran smatraju da imaju zajedničke interese. Rusija će se osetiti slobodno da ne poštuje ni ekonomske sankcije prema Iranu, tako da Moskva sada ima širi manevarski prostor za saradnju, koja se značajno razvila od kada se i ona našla na udaru zapadnih sankcija", objašnjava Korkodelović.
On dodaje i da je jedan od razloga zbog kog su zapadnoevrospke zemlje nastavile sa sankcijama protiv Irana to što Teheran, kako oni tvrde, vojno pomaže rusku specijalnu operaciju u Ukrajini. Iran i Rusija to demantuju.
Još jedna stvar koju bi trebalo uzeti u kontekst je i aktuelna kriza na Bliskom istoku, pre svega sukob između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Zapadne zemlje su poslednjih nedelja oštro kritikovale Iran zbog podrške koju Islamska republika pruža Hamasu, iako nema dokaza da je Teheran bio direktno umešan u inicijalni napad na Izrael.
"Iran nije zainteresovan za širenje sukoba, naročito sa Izraelom – iako je neuporedivo ozbiljniji rival od Sirije, Hamasa ili Hezbolaha. Iranska vojska je na Bliskom istoku najmoćnija i najopremljenija, pre svega domaćim naoružanjem. Njihova industrija naoružanja je sve razvijenija i sofisticiranija", kaže Korkodelović i naglašava da je Teheran pokazao dobru volju i želju za mirom kada je početkom godine normalizovao odnose sa nekoliko arapskih zemalja, od kojih je najbitnija svakako Saudijska Arabija.