Stalna ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Džulijan Smit izjavila je da se američka pomoć Ukrajini posle međuizbora neće promeniti, uveravajući da u Kongresu postoji konsenzus oko podrške NATO-u i Ukrajini.
"Ponekad ima drugačijih mišljenja, ali američka podrška će se nastaviti, u to ne sumnjam", rekla je Smit.
U intervjuu za italijanski list "Korijere dela sera", Smit je, govoreći o rusko-ukrajinskom konfliktu, navela da je američka strana bila od početka impresionirana hrabrošću i sposobnošću ukrajinskih trupa i da uspesi ovih dana dokazuju njihovu vrednost.
"Ne znamo kada će se rat završiti, ali smo sigurni da će Ukrajina pobediti", ocenila je Smit.
Na konstataciju novinara da je u jednom trenutku izgledalo kao da se vojne strategije Ukrajine i SAD razlikuju, imajući u vidu ubistvo Darije Dugine i napad na Kerčki most, Smit je razvejala nedoumice rekavši da zaista ne vidi "nikakvu razliku između američkog i ukrajinskog pristupa".
Objasnila je da su sa ukrajinskim vojnim zapovednicima u svakodnevnom kontaktu.
"Uvek razgovaramo o vojnoj strategiji, ali na kraju oni su ti koji odlučuju šta će uraditi jer oni znaju šta žele da postignu na terenu", rekla je Smit.
Ona smatra da rusko obrazloženje da je akcija u Ukrajini prevashodno pokrenuta kao odgovor na širenje NATO-a koje je stiglo do samih njenih granica, a na šta je Rusija godinama upozoravala, ne može da bude razlog za "rusku agresiju" jer "ne smemo da zaboravimo da je Rusija agresor i da je narušila teritorijalnu celovitost Ukrajine".
Za razliku od NATO-a koji je "odbrambeni savez".
"NATO je odbrambeni savez i ne preduzima agresivne akcije prema bilo kojoj drugoj zemlji. Čvrsto smo uvereni da svaka država ima pravo da izabere kom savezu želi da se pridruži", rekla je Smit.
NATO je, između ostalog, intervenisao u Iraku, koji se našao pod optužbama da ima oružje za masovno uništenje, kasnije odbačenim, zatim Libiji, gde je intenzivno bombardovao Tripoli i veće gradove države podržavajući opoziciju koja je želela i na kraju i zbacila sa vlasti Muamera Gadafija, koji je ubijen na ulici. "Moja podrška vojnoj intervenciji NATO-a u Libiji bila je greška", izjavio je godinama kasnije bivši američki predsednik Barak Obama.
U haotičnom povlačenju završila se "odbrambena" kampanja u Avganistanu, dok je "humanitarna intervencija" NATO u Jugoslaviji 1999. godine ostavila iza sebe hiljade civilnih žrtava u bombardovanju otpočetom bez odobrenja Saveta bezbednosti UN u kojem je korišćen čitav arsenal nedozvoljenog naoružanja.
Ambasadorka Smit u intervjuu za italijanski list izjavila je da bi "Moskva mogla da okonča konflikt sutra ako bi htela", i da za razliku od Ukrajine, koja je "sela za pregovarački sto sa konkretnim predlozima… Rusija nije imala dobru nameru".
Početkom marta u Kijevu je ubijen Denis Kirejev, jedan od ukrajinskih pregovarača koji su učestvovali u pregovorima sa Rusijom. Nije prošlo mnogo vremena do trenutka kada su pregovori dve zemlje potpuno obustavljeni. Početkom oktobra, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao je dekret kojim se službeno proglašavju "nemogućim" bilo kakvi pregovori Kijeva i predsednika Ruske federacije Vladimira Putina.
"Prošlog leta, NATO je po prvi put pomenuo Kinu zbog onoga što radi unutar i izvan Evro-azijskog regiona. To je sistematski izazov pre nego pretnja i moramo da imamo sredstva da se zaštitimo od taktika kao što su dezinformacije", iznela je Smit.
Osvrnula se i na američko-kineske odnose podsećajući da se oni pre svega posmatraju kao konkurentski i u svetlu zaštite tehnologije.