Stara vest: Ukrajinski predsednik u opasnosti da ga Amerikanci zaborave

Haos na Bliskom istoku potencijalno je označio i ključnu tačku u političkoj i vojnoj podršci Ukrajini Vladimira Zelenskog, piše RT internešenel.

Pre rasplamsavanja sukoba između Izraela i palestinskog Hamasa, SAD i njihovi saveznici iz NATO-a bili su skoro isključivo fokusirani na Ukrajinu, dok su povremeno nervozno gledali prema Kini. Sada, sa fokusom zapadnih medija na Bliski istok, nevolje Kijeva će se samo povećavati kako se pažnja pomera sa Kijeva na Izrael, Palestinu i Iran.

Još pre napada Hamasa podrška Ukrajini već je pokazivala znake jenjavanja. Pre samo nekoliko meseci ideja da bi ranije čvrsti saveznici poput Poljske otvoreno doveli u pitanje mudrost svoje bezuslovne podrške Ukrajini, poredeći je sa "davljenikom", bila bi nezamisliva.

Zajedno sa široko rasprostranjenim evropskim ratnim zamorom, neuspešnom kontraofanzivom Ukrajine i urušavanjem javne podrške sukobu na Zapadu, Kijev se već suočavao sa teškom borbom da zadrži podršku svojih "partnera", svog naroda i što je najvažnije američke političke elite. Poslednja stvar koja je Zelenskom bila potrebna je globalno značajna eskalacija na Bliskom istoku koja će izvući dragocene resurse dalje od proksi rata koji vodi protiv Rusije u ime Vašingtona.

Sukob na Bliskom istoku, navodi autor teksta, nudi neodoljiv i ranije nedostupan put za SAD da odustanu od svojih obaveza prema Ukrajini. Uzimajući u obzir predstojeće predsedničke izbore u SAD, sukob "dobar protiv lošeg momka" sa Hamasom može lako da se pretvori u egzistencijalnu pretnju dugogodišnjem ključnom savezniku i partneru, Izraelu. Nasuprot tome, proksi rat u Ukrajini postaje sve problematičniji za američkog predsednika Džozefa Bajdena, politički i finansijski. Ovaj novi sukob, zajedno sa navodnim zverstvima, mnogo je lakše prodati.

U međuvremenu, uprkos javnim izjavama o suprotnom, entuzijazam za slanje vojne pomoći Ukrajini je sve manji. Uz to, Zapad jednostavno nema proizvodne kapacitete da snabdeva Kijev.

Još jedno ključno pitanje je katastrofalna cena neuspešne kontraofanzive Zelenskog. Umesto da "porazi Rusiju", Kijev je iscrpio ljudstvo, materijal i reputaciju na Zapadu bez ikakvih dobitaka na bojnom polju. I pojačao je neizbežan utisak na Zapadu da će morati da traži sporazum sa Moskvom i ustupi teritoriju u tom procesu.

Nema apsolutno nikakve šanse da će bilo koji aktuelni ili potencijalni predsednik SAD "prepusti" Izrael sudbini. Čak je i Robert F. Kenedi Mlađi podržao izraelsku odmazdu, istovremeno dovodeći u pitanje političko i finansijsko obrazloženje za nastavak podrške Zelenskom.

Izrael veliki deo američke javnosti vidi kao herojsko ostrvo civilizacije i demokratije na turbulentnom Bliskom istoku. Ukrajina se sve više doživljava kao haos zaglibljen u korupciji i neefikasnosti. Zato je daleko lakše pozicionirati Izrael kao zaslužnog primaoca sve oskudnije američke vojne i finansijske pomoći.

"Ako se bude biralo između Izraela i Ukrajine, SAD će momentalno izabrati Izrael", rekla je "Blumbergu" izvršna direktorka Četam hausa Bronven Medoks. Čak i ako Vašington ne bude morao odmah da donese ovu odluku, jasno je što je Zelenski zabrinut da će morati da se bori da zadrži američku pažnju, dodala je.

Postoji još nekoliko stvari koje će uticati na Ukrajinu: ruske snage drže svoje linije, čini se da će cene nafte rasti destabilizujući globalna tržišta, a buduće prihvatanje Kongresa za finansiranje Kijeva izgleda sve teže sada kada je Izrael u ratu. Zatim je tu i turbulentna politička situacija u Evropi sa proruskom strankom Roberta Fica koja je pobedila na nedavnim izborima u Slovačkoj. Sve ovo bez pominjanja zime koja dolazi i izazova koje će ovo postaviti pred sve nestabilniju EU.

Nevolja ima gde god Vladimir Zelenski sada pogleda. Dok bi iskusni državnik sa najboljim interesima svog naroda u srcu morao to da prepozna i odlučiti da traži mir, Zelenski može jednostavno da odluči da ignoriše sve gore navedeno u očajničkom pokušaju da ostane u centru pažnje, na centralnoj sceni. Sve to dok Kijev pokušava da ubedi sve manji broj publike da je Rusija na neki način kriva za nevolje Bliskog istoka, čak sugerišući da Rusija pokušava da "namesti" Ukrajini dajući zarobljeno zapadno oružje Hamasu.

Dakle, kako vreme ističe za posredni rat Kijeva protiv Rusije, sada se čini očiglednim da tragični događaji od 7. oktobra u Izraelu mogu definisati ne samo eskalaciju jednog sukoba već i početak kraja drugog.