Svet
Pentagon: Kina ima više od 500 nuklearnih bojevih glava, 100 više nego prošle godine
Izveštaj o vojnoj moći Kine pokazao je da ova država razvija vojsku mnogo brže nego što je to predviđeno i da će do 2030. godine imati više od 1.000 nuklearnih bojevih glava
Peking je premašio sve prethodne projekcije o tome koliko brzo će da gradi svoj arsenal nuklearnog oružja i "gotovo sigurno" uči lekcije iz rusko-ukrajinskog rata o tome kako bi mogao da izgleda sukob oko Tajvana, tvrdi se u Pentagonovom izveštaju o vojnoj moći Kine.
Izveštaj objavljen juče, prema pisanju "Gardijana", takođe upozorava da Kina možda teži novom interkontinentalnom raketnom sistemu koristeći konvencionalno oružje koje bi, ako bude postavljeno, omogućilo Pekingu "da zapreti konvencionalnim udarima protiv ciljeva u kontinentalnim Sjedinjenim Državama, na Havajima i na Aljasci".
Otkriva se i da je Peking u mogućnosti da postavi više od 1.000 nuklearnih bojevih glava do 2030. godine, nastavljajući brzu modernizaciju koja ima za cilj da ispuni Sijev zahtev da ima vojsku "svetske klase" do 2049. godine. Ministarstvo odbrane veruje da je Kina od maja imala više od 500 nuklearnih bojevih glava u svom arsenalu, što je otprilike 100 više nego prošle godine.
U izveštaju se navodi da Kina pojačava vojni, diplomatski i ekonomski pritisak ne samo na Tajvan već i na sve svoje regionalne susede, kako bi se suprotstavila onome što smatra američkim naporima da obuzda svoj uspon. Pritisak na Tajpej uključuje prelet balističkih projektila, povećan upad ratnih aviona u njegovu međunarodnu odbrambenu zonu i veliku vojnu vežbu prošlog avgusta koja je opkolila Tajvan.
Godišnji izveštaj, koji zahteva kongres, jedan je od načina na koji Pentagon meri rastuće vojne kapacitete Kine, koju američka vlada vidi kao svoju ključnu pretnju u regionu i primarni dugoročni bezbednosni izazov Amerike.
Izveštaj se zasniva na upozorenju vojske iz 2022. da Kina širi svoje nuklearne snage mnogo brže nego što su američki zvaničnici predviđali, naglašavajući široko i vojne snage osmišljene da omoguće Pekingu da parira ili da nadmaši američku globalnu moć do sredine veka.
Prošlogodišnji izveštaj upozorava da Peking ubrzano modernizuje svoje nuklearne snage i da je na putu da skoro učetvorostruči broj bojevih glava koje ima na 1.500 do 2035. godine. SAD imaju 3.750 aktivnih nuklearnih bojevih glava.
Nakon prethodnog izveštaja, Kina je optužila SAD da povećavaju tenzije, a Peking je rekao da je i dalje posvećen politici "bez prve upotrebe" nuklearnog oružja.
Pentagon nije video nikakve naznake da se Kina udaljava od te politike, ali procenjuje da možda postoje neke okolnosti u kojima bi Kina mogla proceniti da se takva politika ipak ne primenjuje, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane ne iznoseći detalje.
Peking je obećao da će staviti Tajvan pod svoju kontrolu, silom ako bude potrebno. Si je dao svojoj vojsci rok do 2027. godine da razvije vojne sposobnosti da ponovo ima kontrolu nad ostrvom.
SAD su Tajvanu dale milijarde dolara vredno vojno oružje kako bi izgradile svoju odbranu i pomogle mu da odbije svaki potencijalni napad.
Ali Kina je takođe odobrila milijarde za svoju vojsku. Prema podacima iz javnog budžeta, kineska vojna potrošnja za 2023. porasla je za 7,2 posto - na 1,58 biliona juana što je 216 milijardi američkih dolara, nadmašivši njen ekonomski rast. Američki zvaničnici kažu da bi stvarna cifra mogla biti mnogo veća. Peking saopštava da sprovodi odbrambenu vojnu politiku da bi zaštitio interese zemlje.
U izveštaju se takođe navodi da je Kina pojačala "uznemiravanje" američkih ratnih aviona koji lete u međunarodnom vazdušnom prostoru u regionu i zabeležila više od 180 slučajeva u kojima su kineski avioni agresivno presretali letove američke vojske.
