Svet
Strategija otimanja zemlje od 1967: Jevrejski doseljenici potiskuju beduine sa teritorije Zapadne obale
Palestinski stočari napuštaju svoje domove u ubrzanoj, agresivnoj i veoma efikasnoj kampanji Izraela
Malo naselje koje gleda na beduinsko selo Ein Rašaš nazvano je "Anđeli mira", ali, kaže Sliman al-Zavahri, njegovi stanovnici samo imaju nasilje, strah i očaj, piše "Gardijan" u reportaži sa Zapadne obale.
Ove nedelje beduinska zajednica je spakovala većinu svojih stvari i odvela sve žene, decu i starce sa grebena Zapadne obale koji im je bio dom skoro četiri decenije.
"Nisu nam dali da dišemo", opisao je Zavahri za "Gardijan" višemesečnu kampanju nasilja i zastrašivanja koja se intenzivirala u poslednje dve nedelje. "Ušli su u selo i uništili kuće i torove za ovce, pretukli 85-godišnjaka, uplašili našu decu. Polako je život ovde postao neizdrživ".
Nekoliko muškaraca pokušaće da ostane u selu u pokušaju da ga sačuvaju. Ovo, piše britanski list, nije pojedinačna tragedija.
Ljudi iz Ein Rašaša deo su širokog, nasilnog i veoma uspešnog političkog projekta za proširenje izraelske kontrole nad Zapadnom obalom koji se ubrzao, kažu aktivisti, otkako su napadi Hamasa 7. oktobra pokrenuli rat sa Izraelom.
Malo verovatni akteri ovog otimanja su ovce i koze, koje su radikalni doseljenici gonili na malim ispostavama. Uzimanje zemlje izgradnjom domova i zajednica na njoj je sporo i skupo. Mnogo je efikasnije preuzimanje kontrole nad velikim oblastima suvih brda potrebnih za ispašu životinja, zastrašivanjem i izolacijom palestinskih pastira i dovođenjem drugog stada.
"Ovo je bila najuspešnija strategija otimanja zemlje od 1967. godine", kaže Jehuda Šaul, istaknuti aktivista koji je direktor istraživačkog Izraelskog centra za javne poslove i osnivač nevladine organizacije koja razotkriva vojne zloupotrebe u okupiranim oblastima.
Samo tokom prošle godine, 110 kvadratnih kilometara zemlje je efektivno anektirano od strane doseljenika na stočnim ispostavama, rekao je on. Sva izgrađena naselja izgrađena od 1967. godine zauzimaju samo 80 kilometara kvadratnih.
To je takođe bilo najveće raseljavanje palestinskih beduina od 1972. godine, kada je najmanje 5.000 – a možda čak 20.000 – ljudi preseljeno sa severnog Sinaja kako bi se napravilo mesto za naselja, dodao je Šaul.
Naseljenici i njihovi politički saveznici proslavili su ovaj relativno novi pristup.
"Jedna akcija koju smo proširili tokom godina su pastirske farme", rekao je Zev "Zambiš" Hever, generalni sekretar organizacije naseljenika Amana, na konferenciji 2021. "Danas pokrivaju skoro duplo više zemlje nego što pokrivaju izgrađene zajednice".
Oko 450.000 Izraelaca se naselilo u današnjem području C Zapadne obale – oblasti pod punom izraelskom vojnom i političkom kontrolom – otkako je okupacija palestinskih teritorija počela 1967. godine, neki motivisani verskim ili nacionalističkim razlozima, a drugi jeftinijim troškovima života, piše britanski "Gardijan".
Većina međunarodne zajednice smatra njihovo prisustvo glavnom preprekom trajnom miru, ali donedavno je najveći fokus bio na stambenim zajednicama, a ne na ispostavama stočara.
U septembru su UN upozorile na rastuće nasilje među naseljenicima koje cilja palestinske stočare i proteruje ih iz njihovih domova i zemlje.
"Ukupno 1.105 ljudi iz 28 zajednica – oko 12 odsto njihove populacije – raseljeno je od 2022. godine, navodeći nasilje naseljenika i sprečavanje pristupa pašnjacima od strane doseljenika kao primarni razlog", navode Ujedinjene nacije.
Sada sa izraelskom vojskom koja se priprema za kopnenu invaziju na Pojas Gaze, nema mnogo fokusa na Zapadnu obalu. Aktivisti kažu da se raseljavanje ubrzalo, a da strah vlada među palestinskim stočarima. S razlogom budući da su vojnici i doseljenici ubili 62 Palestinca u proteklih 10 dana.
"Od početka rata niko nigde ne može da ide", kaže Alija Mlehat. "To je spor proces produbljivanja straha... nema izlaza, jer nam je rat ograničio živote".
Izraelski doseljenici i vojska sada su blokirali preostala naseljena sela, legitimišu Palestince, prete i proteruju.
Izraelski doseljenici preuzeli su kontrolu nad 10 odsto područja C i šest procenata cele Zapadne obale za oko pet godina, rekao je Šaul, pozivajući se na brojke koje je sastavio Kerem Navot, nevladina organizacija koja prati aktivnosti doseljenika.
Uskraćivanje pristupa ispaši dodaje ekonomski rat fizičkom nasilju. Odsecanje pristupa zemljištu i vodi primorava stočare da prodaju neke životinje, a sa manjim stadima zarađuju manje novca i podložniji su bolestima, povredama ili drugim gubicima.
"Palestinski stočari treba da budu samodovoljni na osnovu svojih utvrđenih sredstava za život. Umesto toga, potrebna im je humanitarna pomoć zbog nasilja među naseljenicima i neuspeha izraelskih vlasti da počinioce pozovu na odgovornost", navodi se u izveštaju UN.
To je toliko ozbiljno da može predstavljati ratni zločin, dodaje se u saopštenju. Zajedno sa rušenjima, deložacijama i ograničenjima kretanja i izgradnje, napadi na stočare stvorili su "nasilno okruženje koje doprinosi raseljavanju koje može dovesti do prisilnog premeštanja, što je teško kršenje Četvrte ženevske konvencije".
Za mnoge zajednice raseljavanje je druga seoba koji su izazvali izraelska država i njeni građani. Al-Zavahrijeva porodica je proterana iz oblasti Negeva 1948. godine i lutala je nekoliko godina pre nego što se nastanila u svojim sadašnjim domovima.
Oni se nadaju da će, kada se rat završi, izraelska država – ili međunarodni pritisak – osigurati da ovo novo izgnanstvo ne bude trajno.
"Željni smo da se rat završi, da pokušamo da se vratimo kući", rekao je Ajub al-Zavahri. "Živimo na mestima koja nam ne pripadaju".
