Zalihe vode u Gazi nekada nisu dovoljne ni za piće, za pranje odeće i kupanje je najčešće nema, dok je temperatura u ovom delu sveta u nedelju bila 31 stepen Celzijusa.
Hana Abu Avda, koja deli izbeglički krov nad glavom sa još 40 ljudi u Rafi, nakon što je napustila sopstveni dom, kaže da se nije okupala nedelju dana i dodaje da koliko god vode uspeju da nabave, ta količina je jedva dovoljna za piće, opisuje situaciju u Gazi "Fajnenšel tajms".
Podseća se da je doći do pijaće vode postao ozbiljan problem otkako je Izrael počeo opsadu Pojasa Gaze i prekinuo snabdevanje strujom, vodom i gorivom nakon napada Hamasa na njihovu teritoriju 7. oktobra, ubistva više stotina civila i otmice preko 200 njih. Kako se navodi, Izrael opsadu povezuje sa otmicom talaca sa teritorije Izraela.
"Nijedan prekidač za struju neće biti uključen, nijedan hidrant neće biti otvoren i nijedan kamion sa gorivom neće ući dok se izraelski taoci ne vrate kući", napisao je nedavno na društvenim mrežama ministar energetike Izrael Kac.
Zbog nemogućnosti da održavaju ličnu higijenu jer nema vode, javljaju se razne bolesti kože, a kako su objasnili predstavnici Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA) budući da je deo stanovnika Gaze prinuđen da pije zagađenu ili vodu koja nije za piće, javljaju se i druge bolesti povezane s tim.
Portparol UNRVA Džulijet Tuma rekla je da širom Gaze "ljudi ili nemaju uopšte vodu ili imaju vrlo ograničene količine". Čak i u skloništima ove agencije UN oskudevaju s njom.
Pojas Gaze vodom se snabdeva sa bunara, vodovoda iz Izraela i postrojenja za desalinizaciju na Mediteranu, ali su nestašice goriva i struje dovele do toga da ne rade ni pumpe za vodu, upozorile su humanitarne agencije. Izrael dozvoljava da samo ograničene i nedovoljne količine vode budu puštene kroz vodovod do južne Gaze i ta na oko tri sata dnevno, rekao je zvaničnik agencije UN.
UNRVA upozorava da najgore tek sledi. Za tri dana, kako su naveli, agencija će ostati bez goriva, "neophodnog za naš humanitarni odgovor u Gazi". Kako su istakli, bez goriva neće biti ni vode, bolnice i pekare neće moći da rade, a sve će to dodatno pasti na pleća deci, ženama i drugim civilima u Gazi.
Pre dva dana oko 20 kamiona sa humanitarnom pomoći ušlo je u Gazu iz Egipta nakon dugih pregovora, a dan kasnije još 14, ali to je "kap u moru" u odnosu na potrebe stanovništva. Zvaničnici UN ukazuju da je to svega četiri odsto pomoći koja je dnevno dopremana u Gazu pre početka sukoba.
Opisuje se dugački red za vodu u Kan Junisu, takođe na jugu gde je pobeglo mnogo stanovništva sa severa Gaze, nakon što je izraelska vojska pozvala civile da napuste ovaj deo teritorije zbog očekivanih vojnih operacija.
Muhamed al Najar, jedan od onih koji čekaju u redu, kaže da čak i kad stigne nešto vode kroz vodovod nema struje koja bi pokrenula pumpe, pa oni na višim spratovima ostaju bez nje. On je dodao i da nekad mora da čeka više sati u redu kako bi dobio makar nešto vode.
Drugi čovek iz istog reda, Muhamed al Šanti kaže da UNRVA ponekad daje pola litre vode po čoveku, ali se i pita da li je to dovoljno za jedan dan.
Portparolka ove agencije UN Tuma konstatuje: "Voda je život. A Gazi nestaje vode"