Šengenske žilet žice: Sloboda kretanja u EU stilu

Uz pet harmonikaša, vino i kolače, slavio se zimus u jednom pograničnom hrvatskom selu pad graničnih kontrola prema Sloveniji i uvođenje bezviznog režima, ali slavlje nije dugo potrajalo – granične kontrole su prošlog vikenda vraćene, a žilet-žica koja je Hrvate od ostatka Evrope i dalje stoji. Kao da je, ne daj Bože, pao sam Šengen ili, kao da Hrvatska nikad nije ni bila u njemu. I kao da su, umesto u EU - u Gvantanamu.

Stanovnici pograničnih naselja u Hrvatskoj, kao i načelnik Opštine Kumrovac Robert Šplajt nezadovoljni su načinom na koji su pojačane granične kontrole u Sloveniji i smatraju da se moglo naći bolje rešenje. S obzirom na to da je osnovni princip Šengena sloboda kretanja ljudi i robe – gore moglo nije.

Nada se, Šplajt, kaže, da se na kontrolnim tačkama neće previše proveravati lokalni stanovnici, budući da uz severnu granicu sa Slovenijom živi nekoliko desetina hiljada ljudi koji rade u susednoj državi i svakodnevno su u dnevnim migracijama.

Problem je i to što je Hrvatima rečeno da su ušli u Šengen, a što su se njihovi susedi i dalje ograđivali žilet-žicom. Obećanja da će žica biti skinuta, i dalje nisu ispunjena, pa je narod morao kilometrima da obilazi kako bi prelazio s jedne na drugu stranu granice.

"Počeli su je sklanjati u nekom manjem delu, ali ne na našem području i onda se s time, nažalost, stalo. Šteta je što je to uz državnu granicu jer mislim da ne predstavlja neku prepreku čoveku koji želi na silu preći državnu granicu, a ta žilet-žica samo nagrđuje granicu uz reku Sutlu", naveo je Šplajt, a preneo Tanjug.

Zbog žilet-žice Slovenci, kako kaže, nisu u mogućnosti da čiste obalu sa svoje strane reke, pa zbog zapuštenosti obale dolazi do problema prilikom većih padavina.

Slovenačka vojska je, inače, žilet-žicu dugu 200 kilometara postavila  uz granicu sa Hrvatskom pre sedam godina, u jeku migrantske krize.

Iako su postavljene žice na granici slovenačke vlasti opravdavale strah od izbeglica, kasnije je tadašnji premijer Miro Cerar potvrdio da je žica postavljena zbog slovenačkog nepoverenja u vlasti u Zagrebu i, kako je govorio, "nekooperativnosti" tadašnje vlade Zorana Milanovića. 

 "Žica ubica", "Protiv života u žici", "Evropa počiva u žici", samo su neki od transparenata sa kojima su stanovnici u to vreme protestovali.

Ovim problemom bavio se svojevremeno i dokumentarni film "Žica" hrvatske rediteljke Tihe K. Gudac, koja je zaključila da "žica ne zaustavlja i ne rešava problem emigracije, osim na papiru".

Naš izbor

Zašto puca Šengen: I za to im krivi Rusi? (GRAFIKA)

"Gvozdena zavesa je nestala, ali zavesa od bodljikave žice sada, nažalost, postaje realnost za veći deo Evrope“, rekao je nedavno za AP profesor geopolitike na koledžu Rojal Holovej i Bedford, Klaus Dods komentarišući ovaj način zaštite granica koji je posebno dobio na pažnji kada je Evropa poželela da svoje spoljne granice "zaštiti" od Rusije.

Slovenci se, za razliku od baltičkih zemalja, ograđuju ne od "neprijateljskih" država, već od svojih komšija koje bi u okviru EU trebalo da im budu saveznici. Austrija je 2015. godine izgradila graničnu barijeru dugu 3,7 km u blizini Špilfelda, jednog od najprometnijih prelaza na granici sa Slovenijom. Ovo je bio prvi put da je podignuta granična ograda između dve zemlje šengenskog prostora. Isto tako, Austrija se sledeće godine ogradila i od Italije. Ogradu sa Hrvatima, osim Slovenaca, postavili su i Mađari.

"Broj graničnih zidova i ograda širom sveta dramatično se povećao poslednjih decenija. Ovo važi i za šengenski prostor, koji je trenutno okružen ili ispresecan sa 19 graničnih ili separacionih ograda koje se protežu na više od 2.000 kilometara. Između 2014. i 2022. ukupna dužina graničnih ograda na spoljnim granicama EU i unutar šengenske zone je porasla sa 315 kilometara na 2.048 kilometara", piše na sajtu Evropskog parlamenta.

Šengenski prostor inače čini 26 država, uz 22 članice EU, tu su još Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, ali i Hrvatska koja se ovoj zoni krajem prošle godine.

Od svih ovih zemalja čak njih devet trenutno primenjuje nadzor nad unutrašnjim granicama, uz Sloveniju koja će biti deseta.