Gnev novog doba: Sve više Amerikanaca bira nasilje, umesto Ustava

Sve veći broj građana SAD gubi veru u ustavni sistem i počinje da smatra da je nasilje opravdano kako bi ućutkali one koji ne dele njihove stavove, piše u kolumni za "Foks" Džonatan Tarli, šef katedre na Pravnom fakultetu Univerziteta "Džordž Vašington", gde predaje ustavno pravo.

Ovo je očigledna "kriza poverenja", nastavlja Tarli, koja predstavlja "najveću pretnju republici", upozoravajući da "gubitak poverenja u Ustav predstavlja jednu od najvećih kriza sa kojima se Amerika suočila još od svog osnivanja."

Nedavna anketa pokazuje da većina birača u SAD na rivalsku stranku gleda kao na pretnju po državu i da opravdava nasilje. Mnogi sada dovode u pitanje demokratiju kao održiv sistem vlasti. To pokazuje da su građani izgubili poverenje ne samo u američki sistem vlasti, već i jedni u druge.

Krizu podstiču američke intelektualne i političke elite

Ankete Centra za politiku Univerziteta Virdžinija pokazuju da je američka država danas u ratu sa samom sobom. Pedeset dva odsto pristalica predsednika Džozefa Bajdena misli da su republikanci pretnja po Ameriku, dok 47 odsto Trampovih pristalica tvrde to isto za demokrate.

Među demokratama, čak 41 odsto veruje da je nasilje opravdano "da bi se republikanci sprečili u ostvarivanju svojih ciljeva". Gotovo identičan procenat Trampovih pristalica – njih 38 odsto - prihvata nasilje kako bi zaustavili demokrate.

Ne iznenađuje ni to što su mnogi Amerikanci izgubili poverenje u demokratiju. Oko 31 odsto Trampovih pristalica veruje da bi američki politički sistem mogao da počiva i na nekim drugim oblicima vladavine. Otprilike četvrtina Bajdenovih pristalica, njih 24 odsto, dovodi u pitanje i samu demokratiju.

Poverenje u Ustav je ono bez čega sistem vlasti ne može da opstane. Ovu krizu podstiču američke intelektualne i političke elite. Građani stalno slušaju kako se suprotna strana sastoji od "izdajnika" i da "Ustav štiti neprijatelje naroda". Komentator Em-Si-En-Bi-Sija Eli Mistal je Ustav SAD nedavno nazvao "smećem", dodajući da bi Amerika trebalo da ga odbaci.

U kolumni za "Njujork tajms", profesori prava Rajan Dorfler sa Harvarda i Semjuel Mojn sa Univerziteta Jejl tražili su da se Ustav "radikalno promeni" kako bi se "Amerika povratila od konstitucionalizma".

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Džordžtaun Roza Bruks se nedavno obrušila na Amerikance zato što su postali "robovi Ustava". Ustav je, prema njenom mišljenju, postao problem za čitavu zemlju. Ovaj radikalni pokret postao je norma u akademskim krugovima i široko je prihvaćen u medijima, navodi Tarli.

Neki Amerikanci smatraju da ključne ustavne odredbe i institucije treba jednostavno ignorisati. U nedavnom otvorenom pismu, profesor prava sa Harvarda Mark Tušnet i politikolog sa Državnog univerziteta u San Francisku Aron Belkin, pozvali su predsednika Džozefa Bajdena da ignoriše odluke Vrhovnog suda koje smatra "pogrešnim" u ime "popularnog konstitucionalizma".

"Popularni konstitucionalizam" je oblik diskrecionog poštovanja Ustava. Ako se poštuju samo pojedina ustavna pravila, Ustav će postati puko opravdanje za ono što zahteva većina.

Političari su snažno doprineli krizi poverenja u ustavne vrednosti i ključne institucije SAD. Poslanica Okasija Kortez dovela je u pitanje čak i potrebu za Vrhovnim sudom.

Da li će SAD preživeti ovo novo "doba gneva"?

Bivši predsednik Donald Tramp redovno je prozivao svoje političke protivnike kao "izdajnike" i "narodne neprijatelje".

Pošto lideri koriste takvu retoriku, ne iznenađuje što se sam Ustav posmatra kao pretnja državi, a ne kao ono što definiše Ameriku.

Ustav počiva na pretpostavci da će Amerikanci, uprkos razlikama, braniti prava svih građana.

Ustav je do sada preživeo mnoge ekonomske i političke potrese, uključujući i građanski rat, u kome je poginulo stotine hiljada ljudi.

Ustav je, podseća Tarli, napisao Džejms Medison, koji ne samo što je prepoznao opasnost kakvu po svaku zemljupredstavljaju frakcije, već je stvorio sistem u kome se ovakve podele mogu rešiti.

Opasnost od drugih političkih sistema jeste to što podele ostavljaju ispod površine da bi eksplodirale na ulici. Američki ustav je dozvoljavao tu vrstu kontrolisane implozije. Frakcijski interesi su se iskazivali kroz zakonodavnu vlast. Medisonov sistem ne skriva podele u SAD, već poziva Amerikance da ih reše na demokratski način, upozorava Tarli.

Da li danas živimo u vremenu u kome će stvari koje razdvajaju nadvladati ono što spaja Amerikance, pita se Tarli. Američka istorija ne daje garancije da će SAD preživeti ovo sadašnje "doba besa".

Filozof Džon Stjuart Mil upozorio je 1867. godine da je sve što je potrebno da zlo pobedi jeste da "dobri ljudi ne urade ništa". Kako zaključuje Tarli, Amerika upravo vodi egzistencijalnu borbu za očuvanje svojih vrednosti.