Sto pedeset dana nakon pokretanja ukrajinske kontraofanzive, analitičari i vojni stručnjaci iznose isto gorko zapažanje: kijevska vojska je veoma malo napredovala i, pre svega, više ne napreduje, piše "Mond".
Prilikom prvih juriša na ruske linije 4. juna, ukrajinska vojska je polagala velike nade u tu operaciju. Tokom proleća, nagomilala je ljude i opremu da probije odbranu koju je Moskva podigla duž 1.000 kilometara linije fronta. Specijalno za taj manevar formirano je 12 brigada, od kojih su neke bile opremljene savremenim zapadnim oklopnim vozilima.
Cilj Kijeva je bio da probije ruski odbrambeni sistem izgrađen između Zaporožja i Donjecka kako bi došli do Azovskog mora. To bi omogućilo Ukrajincima da preseku rusku vojsku na dva dela, izolujući njene snage raspoređene najdalje na zapadu, na levoj obali Dnjepra. Na taj način bi uništili kopneni most koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim, koji Moskva koristi da snage na jugu zemlje snabdeva ljudima i opremom.
Uprkos svemu, ukrajinska vojska je na vrhuncu pokušaja napredovala u proseku samo 90 metara dnevno, tvrdi američki istraživački centar Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), a ukrajinski vojnici su i dalje blokirani na prvoj liniji ruske odbrane.
Izvanredna ruska odbrana
Za pet meseci Ukrajinci su osvojili oko 400 kvadratnih kilometara teritorije, što je površina manja od teritorije Belfort (grad u istočnoj Francuskoj), procenjuju stručnjaci i to objašnjavaju prvenstveno kvalitetom odbrane koji je podigla Moskva.
Ruske snage su tokom proleća iskopale stotine kilometara rovova, postavile desetine hiljada protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, a polja su zatrpavale zmajevim zubima (protivtektonska prepreka).
"Ruska odbrana je izvanredna", priznao je visoki francuski oficir, prenosi "Mond".
S druge strane, ukrajinska vojska je na početku kontraofanzive pokušala da izvrši napade velikih razmera, ali je vrlo brzo morala da odustane.
"Izgradnja brigade sposobne da izvede takav manevar zahteva najmanje devet meseci kolektivne obuke, koju Ukrajinci nisu imali", rekao je Stefan Odran, međunarodni konsultant za rizik i rezervni oficir.
Moskva ima veću "stratešku dubinu"
Prema zapadnim obaveštajnim službama, Moskva ima veću "stratešku dubinu" od protivnika.
Sa populacijom od 143 miliona stanovnika i rastućom odbrambenom industrijom, Rusija može u dužem periodu da mobiliše više ljudi i opreme od Ukrajine i njenih 43 miliona građana, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo protiv Moskve.
Mnogi stručnjaci strahuju da će Ukrajina 2024. godine, zbog nedostatka zaliha iz savezničkih zemalja, ostati bez municije, posebno granata od 155 mm koje se koriste za artiljeriju zapadnog porekla.
Nasuprot tome, Rusija još uvek ima oko četiri miliona artiljerijskih granata, što znači da bi mogla da nastavi da ispljuje 10.000 metaka dnevno narednih više od godinu dana, rekao je šef estonske vojne obaveštajne službe.
"Za razliku od Ukrajine, malo je verovatno da će se Rusija suočiti sa ozbiljnom nestašicom municije 2024. Vladimir Putin već više od godinu dana radi na tome da veliki deo ruske ekonomije spremi za borbu", ocenjuje Mikola Bielieskov iz Nacionalnog instituta za strateške studije (NISS).
Dodatni problem je sposobnost Ukrajine da obnovi trupe. Stanje njenih gubitaka je najbolje čuvana ratna tajna – čak ni saveznici to ne znaju – ali broj poginulih ili ranjenih vojnika mogao bi da bude više od 200.000, procenjuje se u zapadnim prestonicama, piše "Mond".