Bivša ministarka unutrašnjih poslova Tatjana Bobnar i bivši v. d. generalni direktor policije Boštjan Lindav svedočili su ove nedelje pred posebnom komisijom slovenačkog parlamenta o pritiscima koje je na njih, dok su bili na funkciji, vršio aktuelni premijer Robert Golob. U javnost je potom procurilo da su na zatvorenom delu parlamentarne istražne komisije svedočili i o uticaju slovenačkog premijera na hapšenje navodnih ruskih špijuna decembra prošle godine.
To hapšenje je bilo planirano za 28. novembar 2022. (ponedeljak), što se poklapalo sa proglašenjem pobede vladajuće koalicije na zakonodavnom referendumu održanom prethodnog dana; ukratko, bilo je planirano da se konferencija za novinare na kojoj bi se obznanilo hapšenje “ruskih špijuna” održi dan kasnije, u utorak.
Premijer Golob je, međutim, prema rečima Bobnarove i Lindava, tražio da se hapšenje odloži jer bi moglo da zaseni pobedu na referendumima. Pa su zato navodni ruski špijuni uhapšeni tek 5. decembra. Premijer Golob je, prema ovoj verziji događaja, odlaganje datuma lično naložio direktoru SOVA-e Jošku Kadivniku, koji je zahtev preneo Darku Muženiču, direktoru Nacionalnog istražnog ureda (NPU). Muženič je novi termin prosledio tadašnjem šefu policije Boštjanu Lindavu.
Sve u vezi sa ovim sudskim procesom nadležni slovenački organi inače drže u strogoj tajnosti, pa se osim moguće političke kontaminacije malo zna o toku događaja koji su prethodili hapšenju, kao i daljoj sudbini bračnog para optuženog za špijunažu, i njihovo dvoje maloletne dece. Iz ljubljanskog Okružnog tužilaštva su tim povodom saopštili samo da je u ovom slučaju podignuta optužnica protiv dve osobe za krivična dela špijunaže i falsifikovanja dokumenata.
Pošto sud vodi predmet pod određenim stepenom tajnosti u skladu sa zakonom o tajnim podacima, nema drugih detalja o postupku, izuzev da su “imena optuženih dospela u javnost greškom suda koji je na svojoj internet strani greškom otkrio o kome se radi”. Kasnije je sud ispravio grešku i ponovo blokirao imena 38-godišnjih supružnika iz Argentine poznatih pod imenom Ludvig Giš i Marija Roza Majer Munjoz.
Podsetimo, krajem prošle godine su slovenačke medije preplavili naslovi poput “SOVA razbila rusko špijunsko gnezdo u Ljubljani”, čime je postigla “neviđen uspeh” o kome je marta ove godine pisao i britanski „Gardijan“. Slovenački obaveštajci su tada, prema šturim podacima koji su isplivali u javnost, otkrili i uhapsili dvoje stranih državljana optuženih za špijuniranje u korist Rusije. Oboma im preti do osam godina zatvora.
Dvoje navodnih ruskih agenata sa državljanstvom jedne od južnoameričkih zemalja i dozvolom za stalni boravak u Sloveniji radili su pod lažnim identitetom, tvrde slovenački organi, a uhapšeni su u iznajmljenoj kancelariji u poslovnoj zgradi u Ljubljani. Ono što se zna, jeste da su oboje u pritvoru i da su se “zavili u ćutanje”, što je za njihove islednike “dokaz da su profesionalci”.
Njihove nekadašnje komšije iz ljubljanske opštine Bežigrad opisivale su ih pred kamerema slovenačkih televizija kao “sasvim običan i ljubazan par”. U Ljubljani su imali dva preduzeća, jedno se bavilo računovodstvom a drugo je bila umetnička galerija Art Gallery 5’14.
Već od početka ove godine kolaju spekulacije da “iza kulisa teku pregovori zapadnih diplomata sa Rusima o njihovoj razmeni za osobu ili više osoba koje su zatvorene u Rusiji”, što je jedan od razloga što je ceo slučaj dodatno zavijen u veo tajne. Sada je sve to, posle svedočenja nekadašnje ministarke unutrašnjih poslova, dobilo sasvim novi obrt.
“Veoma je zabrinjavajuće to što je rekla bivša ministarka Tatjana Bobnar“, priznaje aktuelna ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon. Ona i slovenački premijer Robert Golob nalaze se među onim političarima EU koji se trse da će pomagati Ukrajini “koliko god treba”, po ugledu na nemačku ministarku Analenu Berbok; sam Golob je 31. marta ove godine u društvu Vladimira Zelenskog i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića obišao ukrajinsku Buču, gde je naočigled sveta u trenutku nadahnuća izjavio da su Slovenci zajedno sa Ukrajincima “kozačkog roda”, zbog čega je kasnije žestoko kritikovan, čak ismevan kod kuće.