Kubanska raketna kriza 1962: Kako su Moskva i Vašington trampili Kubu za Tursku

Posle pobede Kubanske revolucije, koju je predvodio legendarni vođa Fidel Kastro, prekinuti su najpre ekonomski, a potom i diplomatski odnosi Kube i SAD. Potom je američka vlada tajno obučila i naoružala na hiljade izbeglica sa Kube, spremajući se za invaziju.

Američki ministar odbrane Robert Meknamara predstavio je 13. marta 1962. predsedniku SAD Džonu Kenediju plan operacije "Nortvuds", koja je za cilj imala rušenje nove vlade u Havani.

Konačno, u oktobru 1962. godine izbila je Kubanska raketna kriza, koja je predstavljala jedan od najkritičnijih momenata Hladnog rata, dovodeći čitav svet na ivicu nuklearnog uništenja.

Kriza je okončana kada je Hruščov, 28. oktobra 1962. godine, preko talasa Radio Moskve saopštio da je naredio da se demontiraju sovjetske raketne baze na Kubi. Tom prilikom je pohvalio predsednika Kenedija zbog "osećanja mere i odgovornosti", što je označilo kraj najnapetije hladnoratovske epizode. Čovečanstvo je moglo da odahne.

Proglašenje "pomorskog karantina Kube"

Kubanskoj krizi prethodilo je ono što se na Zapadu danas nerado pominje. Prethodno su SAD, u bazi Izmir u Turskoj, razmestile nuklearne rakete srednjeg dometa (2.400 kilometara), što je predstavljalo pretnju za Sovjetski Savez. Međutim, kada je SSSR instalirao nuklearne projektile na Kubi, SAD su to proglasile za "pretnju po američku nacionalnu bezbednost" i "povredu američke interesne sfere."

U dometu američkih projektila našli su se gradovi u zapadnom delu SSSR-a, uključujući i Kijev i Moskvu. U februaru sledeće godine, KGB je obavestio sovjetsko rukovodstvo o tajnim američkim planovima za rušenje Kastrove vlade. Moskva je tada, u znak odgovora na "neprijateljske akcije Vašingtona", odlučila da stacionira nuklearne projektile na kubanskoj teritoriji. Kastro je oberučke prihvatio sovjetski predlog.

Prvi sovjetski brodovi stigli su na Kubu početkom avgusta. Osmog septembra istovarena je prva "pošiljka", druga 16. septembra. Do sredine oktobra, ukupno 40 projektila isporučeno je na Kubu. U Vašingtonu su zvona zvonila na uzbunu.

Kriza je posebno eskalirala krajem oktobra 1962. godine, kada su SAD proglasile "pomorski karantin Kube". Predsednik Kenedi je 22. oktobra proglasio "karantin", a ne "blokadu", kako bi smanjio mogućnost od izbijanja rata, ali je tome dodao upozorenje da će američke snage zapleniti "ofanzivno oružje i sav prateći materijal."

Usledila je višednevna napeta igra živaca između Moskve, Vašingtona i Havane.

Konačno je Hruščov, u pismu koje je uputio Kenediju, predložio da SSSR ukloni oružje sa Kube, koje su "SAD smatrale za ofanzivno", u zamenu da Vašington učini isto u Turskoj. SAD su to prihvatile, ali pod uslovom da se to javno ne pominje.

Rat je mogao da izbije svakog trenutka

Jedanaest meseci posle dogovora Kenedija i Hruščova, u septembru 1963. deaktivirano je i američko atomsko oružje u Turskoj. Tokom Kubanske krize postignut je dogovor o uspostavljanju "vruće linije" - takozvanog crvenog telefona između lidera dve supersile.

Kubanska raketna kriza je rešena zahvaljujući prisebnosti Hruščova i Kenedija, čime je izbegnuta nuklearna katastrofa. Međutim, Kubanska kriza pokazuje upadljivu sličnost sa današnjim sukobom u Ukrajini. Danas SAD tvrde da "Ukrajina ima pravo da uđe u NATO", mada je takvo pravo da "bira saveznike" 1962. osporila Kubi.

I sovjetska i američka vlada su se tada suočile sa realnom opasnošću od izbijanja globalnog nuklearnog rata i učinile su sve da do njega ne dođe.

Kako se naknadno prisetio ruski politički analitičar Fjodor Burlacki: "Kod nas je tada bilo mnogo manje agitacije nego u SAD. Znali smo da Amerika neće započeti nuklearni rat, koji bi desetkovao njeno stanovništvo. Meknamara mi je kasnije priznao da je pomislio da sutra neće videti izlazak Sunca. U suštini, oni su bili više uznemireni nego mi."

Sovjetski poručnik Aleksandar Gorenski, koji je u to vreme boravio na Kubi, kasnije je, u intervjuu za časopis "Rodina", izjavio: "Živeli smo očekujući da će rat izbiti svakog trenutka i da je vojno angažovanje neizbežno. Ali, mi smo bili spremni za to."