Kada je preuzeo funkciju predsednika Amerike Džozef Bajden je izjavio da se "Amerika vratila", ali da sada kada se suočavaju sa ratovima na Bliskom istoku, u Ukrajini i sa rastućim napetostima sa Kinom, postaju previše opterećene, piše "Blumberg".
Američka vojna industrija, takozvani Bajdenov arsenal demokratije, pokušava da proizvede dovoljno artiljerijskih granata za Ukrajinu. Pentagon se vojno angažuje i u Siriji i jača protivvazdušnu odbranu Izraela. Tajvan, još jedan američki "saveznik", traži sve više američkog oružja, jer se suočava sa osnaženom Kinom.
Zapadni zvaničnici su sve više zabrinuti da će SAD uskratiti vojnu pomoć nekoj od "savezničkih zemalja". Američka vojna industrija se bori da proizvede dovoljno oružja, ali njeni kapaciteti nisu neograničeni. Postoji i strah da bi američki rivali u Pekingu, Moskvi ili Teheranu mogli da iskoriste ovu situaciju.
Još jedan znak za uzbunu su predsednički izbori, koji bi mogli da vrate Donalda Trampa u Belu kuću, koji već otvoreno govori o svojim planovima, tačnije povlačenje SAD iz NATO-a i postizanje dogovora sa Rusijom. Tramp želi konfrontaciju sa Iranom i Kinom, navodi "Blumberg", a Bajdenov zahtev Kongresu, da odobri još 106 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, suočio se sa otporom republikanaca.
Ove nedelje savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven morao je da preradi svoj esej, koji je ranije objaven u časopisu "Forin afers", kako bi izbacio rečenicu u kojoj tvrdi da je "Bliski istok sada mirniji nego decenijama pre."
Krhkost američkih lanaca vojnog snabdevanja
Kako navodi neimenovan izvor iz vrha administracije, SAD su godinama povlačile resurse sa Bliskog istoka, uverene da će Izrael postići istorijsko zbližavanje sa ključnim arapskim zemljama. I to je sada pod znakom pitanja: iz tog razloga, SAD su, dodaje anonimni zvaničnik, primorale Izrael da odloži planiranu kopnenu operaciju protiv Hamasa.
Bajden je poslao dve grupe nosača aviona na Bliski istok, isporučio Izraelu sisteme za protivvazdušnu odbranu i stavio na hiljade svojih vojnika u stanje pojačane borbene pripravnosti, što je trebalo da predstavlja poruku Iranu. Izgleda da ovu poruku prečuli u Teheranu. Ove nedelje, SAD su počele da gađaju ciljeve u Siriji, nakon što je povređeno desetak vojnika u američkim bazama u napadima proiranskih milicija.
Neimenovani zvaničnici tvrde da SAD ne planiraju angažovanje američkih trupa u borbama na Bliskom istoku. Bajden je i ranije bio poznat po rečima da "supersile ne blefiraju". Ali, šta će SAD učiniti ako pokušaji da se sukob primire propadnu?
Sukob u Ukrajini je razotkrio krhkost američkih lanaca vojnog snabdevanja, upozorio je prošlog meseca Vojno-naučni odbor. Kako se navodi u ovom izveštaju, u slučaju "kineske invazije na Tajvan, američke zalihe preciznog oružja mogle bi da budu iscrpljene za svega nekoliko dana".
Izgleda da Moskva pobeđuje u utrci u artiljerijskim granatama, koje su postale ključno oružje u sukobu. Ukrajina je iscrpla ograničene zalihe SAD, a napori da se proizvodnja poveća pokazali su se kao još jedan neuspeh.
Američka vojna industrija nije spremna za nagli rast proizvodnje. U SAD danas postoji samo pet velikih proizvođača naoružanja, dok ih je 1993. godine, nakon završetka Hladnog rata, bilo 51.
Kako zaključuje "Blumerg", finansije vlade SAD su već opterećene naglo rastućim troškovima zaduživanja.
"SAD rizikuju da preko mere povećaju svoje vojne troškove. Mi živimo u veoma komplikovanom i neizvesnom vremenu, a sada se suočavamo i sa našom nesposobnošću da vladamo", izjavio je nedavno bivši američki ministar odbrane Čak Hejgel.