Skoro nedelju dana nakon održanih izbora, još se ne zna ko će osvojiti većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Sve zavisi od nekoliko tesnih trka u pojedinim saveznim državama, piše "Rojters".
Za preuzimanje većine u donjem domu Kongresa potrebno je osvojiti 218 mesta. Republikanci, zasad, imaju osvojenih 212, dok su demokrate na 204. Međutim, na konačne rezultate će se čekati još danima usled sporog procesa prebrojavanja glasova.
Nakon što su osvojili Senat tokom vikenda i raspršili nade republikanaca da će doći do "crvenog talasa", demokrate su taj uspeh prikazale kao pobedu političkog programa Demokratske partije, ali i kao odbacivanje napora republikanaca "da potkopaju validnost izbornih rezultata", navodi agencija.
Konačni rezultati nisu objavljeni u 19 izbornih trka za Predstavnički dom, uključujući 13 veoma neizvesnih, pokazuju procene "Rojtersa".
Pobeda republikanaca u Predstavničkom domu dovela bi do podeljenog Kongresa naredne dve godine, pošto su demokrate zadržale većinu u Senatu, a očekuje se da bi Predstavnički dom pod kontrolom Republikanske partije mogao da blokira planove administracije Džoa Bajdena i možda čak pokrene štetne istrage po predsednika i njegovu porodicu.
Republikanski konregsmen iz Indijane Džim Benks rekao je da očekuje tanku pobedu Republikanske partije u trci za Predstavnički dom koji će biti "poslednja linija otpora" Bajdenovoj politici. On je najavio da će republikanci istražiti povlačenje američkih trupa iz Avganistana, poreklo virusa korona, ali i odluku o zaključavanju građana tokom pandemije.
Sa druge strane, Nensi Pelosi iz redova demokrata odbila je da kaže da li će zadržati poziciju predsednice Predstavničkog doma nakon međuizbora. Pojedini mediji su objavili da će se Pelosi povući ukoliko Demokratska partija bude izgubila većinu, a pogotovo nakon što je njen muž prošlog meseca napadnut u San Francisku.
"Veoma je neizvesno. Nismo odustali", rekla je Pelosi za Ej-Bi-Si.
Republikanci odlažu unutarstranačke izbore?
Pobedom Ketrin Kortez Masto na izborima za senatora Nevade, demokrate su sačuvale većinu u Senatu i sada svu pažnju usmeravaju na drugi krug izbora u Džordžiji koji je zakazan za 6. decembar.
Ukoliko bi demokrata Rafael Vornok pobedio republikanca Heršela Vokera, Demokratska partija bi ojačala svoj uticaj prilikom donošenja zakona i izbora sudija.
Čak i ako republikanci budu uspeli da osvoje tanku većinu u Predstavničkom domu, učinak demokrata sugeriše da su uspešno predstavili republikance kao ekstremiste, ukazujući, između ostalog, na odluku Vrhovnog suda da poništi pravo na abortus.
Rezultati su, takođe, doveli i do pojačanih napada na bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je iskoristio svoju popularnost kako bi uticao na izbor kandidata za Kongres, guvernere i lokalne izbore.
Poraz republikanaca u Džordžiji mogao bi dodatno da umanji Trampovu popularnost, s obzirom na to da je podržao kandidate koji nisu uspeli da privuku dovoljno široku publiku, piše "Rojters" i podseća da Tramp razmatra mogućnost da ove nedelje najavi kandidaturu za predsedničke izbore 2024. godine.
Rezultati izbora doveli su i do najava o odlaganju izbora u Republikanskoj partiji. Senator Lindzi Grejem poručio je da unutarstranačke izbore treba organizovati tek po okončanju trke za Senat u Džordžiji.
"Svi republikanci treba da budu fokusirani na pobedu u Džordžiji i na analiziranje rezultata međuizbora pre nego što se organizuju izbori za rukovodstvo Republikanske partije u Senatu", napisao je Grejem na Tviteru.