Sa eskalacijom rata između Izraela i Hamasa, Sjedinjene Države sa više od 40.000 vojnika u regionu, rizikuju da se upetljaju u veći sukob.
Američke trupe već su bile mete napada u Iraku i Siriji, a ti napadi, zajedno sa širenjem sukoba, mogli bi da preokrenu napore poslednjih godina da se smanji prisustvo SAD na Bliskom istoku kao deo strateškog zaokreta ka Pacifiku, piše "Aksios".
Trupe u pokretu
Ministarstvo odbrane SAD poslalo je ili pripremilo za raspoređivanje na hiljade ljudi. Ne očekuje se da će trupe koje se šalju u region imati borbene uloge, iako je Bela kuća razgovarala o mogućnosti upotrebe vojne sile ako Hezbolah otvori novi front.
Trupe pod vatrom: Irak i Sirija
Osoblje američke vojne ispostave u Siriji bilo je na meti najmanje tri napada dronovima i projektilima, dok su vojnici u Iraku gađani najmanje 10 puta od 17. oktobra, saopštio je Pentagon. Nijedan američki vojnik nije poginuo, ali je najmanje 21 zadobio lakše povrede, kako je Pentagon naveo.
U Siriji se nalazi oko 900 vojnika koji vode antiterorističke operacije protiv ISIS-a. Ministarstvo odbrane nije javno otkrilo koliko tačno vojnika ima u Iraku, ali je 2021. godine saopštilo da je broj osoblja pao na 2.500 i tamo imaju "neborbenu, savetodavnu ulogu" u skladu sa zvaničnim završetkom borbene misije SAD.
Trupe u Izraelu i Jordanu
Nejasno je koliko je američkih vojnika stacionirano u Izraelu, ali SAD imaju najmanje jednu vojnu bazu u zemlji. Veruje se da u tajnoj bazi kodnog imena "Lokalitet 512", nalazi radarski sistem za nadzor koji može da otkrije i prati pretnje balističkim projektilima protiv SAD.
Iako je prisustvo američke vojske osetljivo unutrašnje pitanje u jordanskoj politici, tamo je do juna 2023. bilo oko 2.900 ljudi na zahtev jordanske vlade. Oni su tamo raspoređeni da podrže operacije Jordana protiv ISIS-a, da poboljšaju njegovu bezbednost i da promovišu regionalnu stabilnost.
Katar
Kao još jedan veliki saveznik van NATO-a, Katar je ključan za američku vojnu strategiju u regionu. Najmanje 8.000 američkih snaga raspoređeno je u velikoj vazduhoplovnoj bazi Al Udeid jugozapadno od Dohe, u kojoj se nalazi regionalni štab Centralne komande SAD.
Sa druge strane, Katar je takođe dozvolio političkoj kancelariji Hamasa da radi u Dohi više od jedne decenije. Vlasti navode da im postojanje Hamasove kancečarije u Dohi omogućava da posreduju u razgovorima i možda pomogne u postizanju primirja na Bliskom istoku.
Glavna čvorišta u Zalivu i Turskoj
Bahrein: Od 2022. godine, više od 9.000 američkih vojnika bilo je smešteno u NSA Bahreinu, američkoj pomorskoj bazi koja je sedište Centralne komande američkih pomorskih snaga i Pete flote SAD. Bahrein je takođe označen kao glavni saveznik van NATO-a, što mu omogućava kupovinu određenog oružja i sprovođenje odbrambenih istraživanja sa SAD.
Kuvajt: Hiljade američkih snaga stacionirano je u Kuvajtu od 1991. godine kada je multinacionalna koalicija predvođena SAD proterala iračke snage iz zemlje u okviru prvog Zalivskog rata. Zemlja je takođe služila kao glavna logistička baza za američke i koalicione snage tokom rata u Iraku.
Godine 2021. u Kuvajtu je bilo 13.500 američkog osoblja i hiljade komada opreme, prvenstveno u kampu Arifjan i vazduhoplovnoj bazi Ali al-Salem.
Saudijska Arabija: U decembru 2022. bilo je preko 2.700 američkih vojnika stacioniranih u Saudijskoj Arabiji da obučavaju, savetuju i pomažu njenim oružanim snagama i da štite interese SAD u regionu od Irana i njegovih saveznika.
Turska: SAD imaju preko 1.000 vojnika u Turskoj - članici NATO-a - prvenstveno u vazdušnoj bazi u blizini grada Adane i vazdušnoj stanici u blizini Izmira.