Muslimani u Americi i pojedini aktivisti Demokratske partije najavili su da će mobilisati milione muslimanskih birača da ne daju donacije i ne glasaju za aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena na izborima sledeće godine ako ne preduzme hitne korake da osigura primirje u Gazi, piše Rojters.
Nacionalni demokratski savet muslimana, koji obuhvata lidere Demokratske stranke iz država koje će verovatno odlučiti ishod izbora - kao što su Mičigen, Ohajo i Pensilvanija - Bajdenu su dali rok da do utorka u pet sati poslepodne po lokalnom vremenu da iskoristi svoj uticaj u Izraelu kako bi se postigao dogovor o prekidu vatre.
U otvorenom pismu, pod nazivom "Ultimatum o prekidu vatre 2023. godine" muslimanski lideri najavili su da će mobilisati svoje birače "da ne podrže ili glasaju za bilo kog kandidata koji podržava izraelsku ofanzivu protiv Palestinaca".
"Bezuslovna podrška vaše administracije, finansiranje i naoružavanje, imaju značajnu ulogu u nastavku nasilja koje uzrokuje civilne žrtve i podriva poverenje koje su vam birači prethodno dali", napisao je Savet.
Bivši član Predstavničkog doma Kit Elison, sekretar za pravosuđe Minesote i prvi musliman koji je izabran u Kongres - i kongresmen Andre Karson iz Indijane su osnivači i kopredsedavajući te organizacije.
Pismo je najnoviji znak sve većeg nezadovoljstva u arapskoj i muslimanskoj zajednici u Americi zbog toga što Bajden nije osudio izraelske napade na Pojas Gaze.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu u ponedeljak je rekao da neće pristati na zaustavljanje napada na Gazu, dok je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao da bi prekid vatre sada koristio samo Hamasu.
Basim Elkara, izvršni direktor ogranka Saveta za američko-islamske odnose (CAIR) u Sakramentu, rekao je da bi muslimanski glasovi mogli da budu ključni za Bajdenov reizbor i podsetio da je na na izborima 2020. godine, predsednik imao prednost od samo 2,6 odsto u Mičigenu.
Muslimani u Minesoti, koju Bajden planira da poseti u sredu, prošle nedelje su uputili sličan ultimatum sa rokom do utorka u podne, a najavili su i protest tokom njegove posete.
Bajden je prošlog četvrtka razgovarao sa pojedinim muslimanskim liderima, rekao je zvaničnik Bele kuće i dodao da zvaničnici administracije nastavljaju da se sastaju sa članovima arapske i muslimanske zajednice koji su zabrinuti zbog Bajdenovog odgovora na krizu.
Džejlani Husein, izvršni direktor CAIR-a za Minesotu, rekao je da američki muslimani u drugim državama ključnim za Bajdenov reizbor takođe planiraju da upute slične zahteve. Husein ističe da je Bajdena 2020. godine podržalo oko 70 odsto muslimana.
Prema novoj anketi Arapsko-američkog instituta, podrška Bajdenu među američkim Arapima - koji predstavljaju ključno biračko telo u odlučujućim državama - naglo je pala na samo 17 odsto.
Takođe, prvi put od 1997. godine kada je počelo da se radi takvo istraživanje, većina Arapa u Americi se ne izjašnjava kao pristalice Demokratske stranke - 32 procenta se sada identifikuju kao republikanci a 31 odsto kao nezavisni.
Četrdeset odsto ispitanika navelo je da bi glasalo za bivšeg predsednika Donalda Trampa, verovatnog republikanskog kandidata 2024. godine, što je rast od 5 odsto u odnosu na 2020.