Široko rasprostranjena hapšenja, sve veći broj mrtvih u sukobima izraelskih dosenjenika i palestinskih starosedelaca, i ekonomska kriza podstiču tenzije na Zapadnoj obali, koja preti da postane novi front za Izrael dok se bori protiv Hamasa u Gazi.
Napetosti na Zapadnoj obali, gde živi oko tri miliona Palestinaca, pogoršale su se otkako je Izrael ograničio kretanje preko te teritorije.
Česti napadi izraelske vojske na veću od dve palestinske enklave doveli su do hapšenja 1.100 ljudi, za koje kaže da su uglavnom pripadnici Hamasa. Broj mrtvih ove godine dostigao je 334, najviše od 2005. kada su Ujedinjene nacije počele da vode evidenciju. U isto vreme, nezaposlenost raste jer Izrael sprečava palestinske radnike da uđu na izraelsku teritoriju.
Dalja eskalacija nasilja na Zapadnoj obali povećala bi pritisak na izraelsku vojsku koja je upletena u vazdušnu i kopnenu ofanzivu u Gazi, i mogla bi da podstakne Hezbolah da reaguje. Istovremeno, sposobnost palestinskih vlasti, međunarodno priznata ali nepopularna "vlada Zapadne obale" bila bi pod pritiskom da zadrži svoju moć i održi red.
"Izrael je veoma svestan kako bi Zapadna obala za kratko vreme mogla da postane još jedan front u ratu", rekao je "Blumbergu" Uzi Rabi, direktor Centra Moše Dajan Univerziteta u Tel Avivu. Hamas i Islamski džihad sa sedištem u Gazi, koje su SAD i Evropska unija označile kao terorističke grupe, imaju određenu podršku u delovima Zapadne obale, rekao je on.
Situacija na Zapadnoj obali je teška, svaki četvrti radno sposobni stanovnik radi u Izraelu, dok su u enklavi jedino dostupni poslovi u industriji hrane i zdravstvenoj nezi. Sa ograničenim kretanjem i zabrani zapošljavanja "migrantskih radnika", odnosno Palestinaca, u Izraelu - ekonomska situacija u Zapadnoj obali je sve teža, a bes se veći.