"Gardijan": Zašto se na Zapadu progone zagovornici prava Palestinaca?

Razlog za otpuštanje biologa Majkla Ajzena, koji je smenjen sa mesta urednika magazina "Ilajf", bio je taj što je preneo objavu sa jednog satiričnog portala, u kojoj se navodi da se umirući stanovnici Gaze kritikuju zato što u svojim poslednjim rečima nisu osudili Hamas, piše Oven Džouns u kolumni za britanski "Gardijan".

Ovaj crni humor ukazuje na nespornu istinu: Palestince ubijaju zbog logike kolektivne krivice, koju je precizno opisao izraelski predsednik Isak Hercog:"Odgovorna je čitava nacija."

Upravni odbor "Ijalfa" izdao je saopštenje u kome se navodi da je Ajzenov "pristup bio štetan za koheziju zajednice koju pokušavaju da izgrade" i da je odluka o njegovom otpuštanju "doneta iz tog razloga".

Otkako je Izrael na napade Hamasa odgovorio ubijanjem više od 8.000 Palestinaca, na Zapadu traju pokušaji da se ućutka palestinska strana."Palestinci trpe ogroman teret zbog protivljenja masovnom pokolju svog naroda", primećuje kolumnista "Gardijana".

Primera za to ima mnogo, poput Adanije Šibli, proslavljene palestinske autorke, koja je ove godine nagrađena za roman "Sporedni detalj". U romanu je reč o istinitoj priči o izraelskom vojniku, koji je silovao i pobio palestinske devojke. Nakon što su počeli sukobi u Pojasu Gaze, organizatori su joj otkazali poziv "zbog rata koji je započeo Hamas."

Na meti su se našle i drugi književnici, koji nisu Palestinci.

Rašida Tlaib, prva izabrana palestinsko-američka kongresmenka, našla se na meti kampanje republikanaca, koji je optužuju zbog "antisemitskih aktivnosti" i "saosećanja sa terorističkim organizacijama."

U međuvremenu, televizija "Em-Es-En-Bi-Si" je bez obrazloženja povukla tri muslimanska voditelja.

Šta je sa slobodom govora kada su u pitanju Palestinci

U Britaniji nije bilo osuda Univerziteta Hop iz Liverpula, koji je otkazao nastup izraelsko-britanskog istoričara Avija Šlaima, koji dovodi u pitanje zvanični izraelski narativ.

Prošle godine ministarka kabineta Mišel Donelan branila je predlog zakona o slobodi govora u visokom obrazovanju, tvrdeći da se "akademska sloboda u ovim institucijama podriva na način koji ugrožava celokupnu demokratiju". Ona je, takođe upozoravala na pojavu autocenzure na univerzitetima.

Međutim, prošlog vikenda Donelanova je izrazila "gađenje i gnev" zbog imenovanja jednog lica u savetodavnu grupu za inkluziju, koje, prema njenim sopstvenim rečima, "osuđuje nasilje sa obe strane", ali pri tom apostrofira "izraelski genocid i aparthejd".

Izrael su do sada osudili "Amnesti internešenel", "Hjuman rajts voč" i izraelska organizacija za ljudska prava "B’Tselem", dok su eksperti UN upozorili "na rizik od genocida nad palestinskim narodom."

Zalaganje Mišel Donelan za slobodu govora prestaje kada su u pitanju prava Palestinaca.

U međuvremenu, laburisti su suspendovali Endija Mekdonalda zbog učešća na antiratnim demonstracijama, a on je samo upozorio da "nećemo postići mir sve dok i Izraelci i Palestinci ne budu mogli da žive u slobodi."

Ovaj humani zahtev danas se smatra moralno sramotnim, za razliku od podrške izraelskim projektilima, koji ubijaju palestinske civile, uključujući i decu, navodi Džouns.

Pitanje Palestine razotkriva licemerje takozvane kulture poništavanja. Dugo su nas ubeđivali da se javne ličnosti ućutkuju zato što govore ponižavajuće stvari o marginalizovanim grupama, od trans osoba do izbeglica.

Međutim, oni su samo ponavljali mantre političkih i medijskih elita. Oni koji zaista osporavaju zapadnu spoljnu politiku uvek su se suočavali sa zaverom ćutanja, ocenio je Džouns.

Suprotstavljanje nasilju nad civilima podrazumeva ogroman rizik po karijeru i ugled. Ovo zastrašivanje ima teške posledice i podriva pritisak javnosti na zapadne saveznike Izraela da zaustave pokolj i okončaju okupaciju, kolonizaciju i aparthejd.

Odgovor, naravno, ne bi trebalo da bude ćutanje, zaključuje Džouns, već da se o tome govori još glasnije.