Ubistva novinara u EU: Nerešeni slučajevi u Holandiji, Slovačkoj, Grčkoj i na Malti

Potpuna pravda dostignuta je u manje od pet odsto ubistava novinara počinjenih od 1992. godine, a da i u EU jedan od najtežih zločina može proći nekažnjeno pokazuje podatak da su i u tom bloku četiri slučaja ostala nerešena. Ubice pred sud, prema pisanju "Euraktiva", nisu privele Malta, Slovačka, Grčka i Holandija.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) u svom Globalnom indeksu nekažnjivosti za 2023, naime, navodi da je, iako su 12 najvećih zemalja u kojima će ubice novinara verovatno ostati na slobodi - neevropske, i sloboda štampe u EU, koja se smatra jednim od najbezbednijih mesta za rad novinara, pod sve većim pritiskom.

Puna pravda tek treba da bude postignuta za maltešku istraživačku novinarku Dafne Karuanu Galiciju koja je poginula u eksploziji automobila bombe još 2017. godine, ali, i slovačkog novinara Jana Kucijaka, koji je sa verenicom ubijen u kući 2018.

Isto tako, Grčka tek treba da rasvetli ubistvo Sokrata Đoliasa, koji je stradao još 2010. godine.

Pre dve godine, dok je izlazio iz televizijskog studija, ubijen je i holandski reporter Peter R. de Vris.

Nejasno je i da li je de Vris bio na meti zbog svog rada, holandski kriminalistički reporter Paul Vagts – prvi novinar u zemlji, koji je dobio punu policijsku zaštitu zbog pretnji smrću zbog svog posla– rekao je CPJ-u da je de Vrisovo ubistvo imalo "zastrašujući efekat" na novinare.

Ubistva novinara i dalje ostaju nekažnjena u skoro 80 ​​odsto slučajeva širom sveta, pa tako vlasti, gotovo da šalju poruku da je zakonito ubijati novinare.

"Ubistvo je krajnji oblik cenzure. Brze, transparentne, nezavisne lokalne istrage su kritične, a politička volja može da promeni tok pravde, kako bi se zaustavila sveprisutna nekažnjivost u slučajevima kada su novinari ubijeni zbog svog rada", kaže predsednica CPJ Džodi Ginsberg.

Izveštaj CPJ o slobodi štampe ističe da je za borbu protiv pritiska i pretnji novinarima u Evropi, potrebna oštrija i održiva akcija Brisela.

Evropska komisija je 2022. godine predložila Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), koji nastoji da zaštiti novinare širom kontinenta uvođenjem novih pravila o državnom oglašavanju, transparentnosti vlasništva, merenju publike i zaštiti novinarskih izvora i komunikacija, kao i zaštitne mere za javne medije, kroz pravni pristup regulisanja unutrašnjeg tržišta.

Direktiva EU protiv "SLAP" tužbi koje imaju za cilj da ućutkaju medije, trenutno je u završnoj fazi međuinstitucionalnih pregovora, takozvanih trijaloga. 

U evropskim zemljama je 2022. godine podneta rekordna 161 tužba za zloupotrebu, što je najveći broj mapiran u jednoj godini.

Četiri od pet ubistava novinara ostaju nerazjašnjena

Indeks nekažnjivosti za 2023. dokumentuje 261 novinara koji je ubijen zbog svog rada između septembra 2013. i avgusta 2023. Od njih, u 204 slučaja – više od 78 odsto – niko nije odgovarao za ova ubistva.

Sirija, Somalija, Haiti, Južni Sudan i Avganistan zauzimaju prvih pet mesta.

Napadi na novinare od izbijanja sukoba Izrael-Gaza nisu uključeni u statistiku, pošto je 10-godišnji indeksni period završen u avgustu 2023.

Najmanje 31 novinar i medijski radnik je među više od 9.000 ubijenih od izbijanja sukoba između Izraela i Gaze od 1. novembra, navodi CPJ. Od toga, 26 Palestinaca, četiri Izraelca i jedan Libanac.

Tokom 22 godine, CPJ je dokumentovao 20 ubistava novinara od strane pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), za koja niko nikada nije optužen, uprkos nizu istraga IDF-a.