Cionizam, državna ideologija Izraela, s jedne strane predstavlja nastavak judaizma, ali s druge strane, on je njegovo pobijanje, piše ruski mislilac Aleksandar Dugin za sajt "Geopolitika.ru".
Govoriti o judaizmu pojednostavljeno, bilo da se on jednostrano hvali ili osuđuje, očigledni je primitivizam.
Upravo to rade zapadni mediji, konstatuje Dugin, uranjajući u hipnozu i maglu besmislica, koje nas sprečavaju da vidimo veoma intrigantnu i zastrašujuću sliku onog što se upravo dešava u Palestini.
Osnova judaizma je vera da su Jevreji izabrani narod, čiji je cilj da dočekaju Mesiju, koji će postati kralj Izraela.
Početkom prvog milenijuma, nakon što je srušen Drugi hram, Jevreji su se raselili iz Palestine, što je označilo početak dve hiljade godina rasejanja (dijaspore). Rasejanje je neizostavni deo jevrejske tradicije. Svrha rasejanja je da se Izrael iskupi za svoje grehe.
Prema jevrejskoj tradiciji, tek posle iskrenog pokajanja Izraela treba da se pojavi Mesija. Pojava Mesije će omogućiti povratak Jevreja, uspostavljanje nezavisne države i podizanje Trećeg hrama u Jerusalimu.
Najdosledniji predstavnici tog gledišta su danas fundamentalisti iz pokreta Neturei Karta (Čuvari grada). Oni veruju da je su muke koje Jevreji trpe u izgnanstvu posledica Božje volje.
"Sveta izdaja" pravovernog judaizma
Savremeni Izrael je u očiglednoj suprotnosti sa jevrejskom tradicijom. Da bismo to razumeli, treba da se vratimo u 17. vek, u eru pseudo-Mesije Šabetaj Cvija, koji je bio preteča cionizma. Šabetaj Cvi je tvrdio da je upravo on "Mesija".
Ali Šabetaj Cvi je doživeo tužnu sudbinu. Kada je pokušao da ubedi turskog sultana da Jevrejima omogući povratak u Palestinu, dobio je sledeći odgovor: ili će mu biti odrubljena glava ili će preći na islam. Šabetaj Cbi je učinio ovo poslednje. To je značilo veliko razočarenje za jevrejsku zajednicu.
Uprkos ovom neuspehu, njegova učenja su se raširila među istočnoevropskim Jevrejima – Aškenazima.
U njegove sledbenike ubraja se i Jakob Frank, koji je učio da je Šabetaj Cvi bio pravi Mesija, koji je svojom voljom je prešao na islam. Prema učenju Franka, Šabetaj Cvi je počinio "svetu izdaju" judaizma kako bi ubrzao dolazak Mesije.
Frank je i sam najpre prešao u islam, a zatim u katoličanstvo, kršeći sve zabrane talmudizma. Međutim, Frankova tajna doktrina je učila da se posle 17. veka promenio pojam Mesije i da su otada i sami Jevreji postali Mesija, zbog čega više nema potrebe da žive u iščekivanju. Jevreji mogu izdati i svoju religiju, ali će svejedno ostati sveti. Odnosno, kako kaže Dugin, u međuvremenu su i sami Jevreji "postali Bog".
U toj atmosferi je nastao cionizam. Cionizam ruši sve temeljne tvrdnje judaizma. Ako se u judaizmu mora čekati na dolazak Mesije, onda je u cionizmu Jevrejin već Bog. Posle toga sledi kršenje talmudskih zapovesti.
Cionizam je pobijanje judaizma
Ovo je uzrok veoma specifičnih odnosa između cionizma i judaizma. S jedne strane, cionizam je nastavak judaizma, a s druge, on je njegovo pobijanje. Cionisti tvrde da više nemaju zbog čega da se kaju, da su dovoljno propatili i da su zbog toga i sami „postali Bog“.
Moderna cionistička država se iz tog razloga ne oslanja na drevni Izrael i ortodoksne Jevreje, koliko na sekularne Jevreje, koji uključuju liberale, komuniste, kapitaliste, hrišćane, muslimane, jednom rečju, sve one koji se uklapaju u Frankovu šemu. Svako od njih je počinio "svetu izdaju". Jevreji sada mogu izgraditi državu i uspostaviti zabranu kritikovanja cionizma.
Kako zaključuje Dugin: "Jedini korak koji im je još preostao jeste da miniraju džamiju Al Aksa i započnu izgradnju Trećeg hrama. Kneset (izraelska skupština) je već izdvojio sredstva za istraživanje Brda hrama i sve ide u tom pravcu."
Ovaj sukob se ne može primiriti apelima Ujedinjenih nacija da obe strane poštuju ljudska prava ni pozivima na mir. Ako zavirimo malo dublje, pomalja se zastrašujuća slika onog što se stvarno dešava na Bliskom istoku.