Svet
RT Balkan analiza rata Palestine i Izraela: Bombardovanje, kopnena invazija i Hezbolah
Uprkos dosadašnjim uspesima, mreža podzemnih tunela i pretnja od eventualnog kopnenog napada Hezbolaha, predstavljaju ozbiljnu pretnju za IDF
Prošlo je skoro mesec dana od ponovnog pokretanja oružanog sukoba između Palestine i Izraela i upada dela palestinskih organizacija predvođenih Hamasom, na teritoriju Izraela.
Tokom operacije "Potop Al Aksa" 7. oktobra, pojedine formacije Hamasa uspele su da prodru i do 50 kilometara u dubinu izraelske teritorije, pritom nanoseći značajne vojne gubitke u ljudstvu i tehnici Oružanim snagama Izraela (IDF).
Nakon iznenadnog napada, izraelska vojska uspela je da se konsoliduje i spreči dalje napredovanje pripadnika Hamasa i drugih organizacija, koje su se sa par stotina talaca povukle nazad u Pojas Gaze. Kao odgovor na opisani oružani upad, Izrael je započeo neselektivne vazdušne i raketne udare po čitavoj Gazi, u kojima je stradao ogroman broj civila među kojima i oni najmlađi, kao vid pripreme za najavljenu kopnenu operaciju.
Takođe, usledila je i mobilizacija vojnih rezervista, pa je tako za samo nekoliko dana broj pripadnika Oružanih snaga Izraela porastao sa oko 170.000 na gotovo pola miliona aktivnih vojnika. Dvadeset dana od operacije "Potop Al Aksa", naređenja da se civili evakuišu iz severnog dela Pojasa Gaze i intenzivnog bombardovanja, usledio je kopneni napad sa ciljem "potpunog uništenja Hamasa i njihovim zbacivanjem sa vlasti".
Kopnena operacija Izraela pokrenuta je iz nekoliko pravaca, a palestinsku stranu podržao je Hezbolah, koji od osmog oktobra učestvuje u okršajima manjeg intenziteta na libansko-izraelskoj granici, kao i Huti iz Jemena koji su u više navrata izvršili delimično uspešne raketne napade na položaje izraelske vojske.
Severni deo fronta
Na krajnjem severu Pojasa Gaze, najžešće borbe vode se na dva pravca: severoistočnom u okolini i samom gradu Bejt Hanun, do kog je IDF stigao 1. novembra nakon uspešnog zauzimanja ruralnih oblasti u periferiji; i severozapadnom, tačnije u oblastima na obali Sredozemnog mora, a izraelske snage trenutno se nalaze nadomak izbegličkog kampa Al Šati u predgrađu grada Gaze.
Deluje da IDF za sada izbegava upuštanje u borbe unutar izrazito urbanih sredina, gde dominiraju soliteri i višespratnice usled dobre opremljenosti i ratnog iskustva pripadnika Hamasa u takvim uslovima. Protivoklopne vođene rakete, ručni raketni i bacači granata, uz minobacačke položaje na krovovima zgrada predstavljaju ogromnu pretnju za izraelske oklopnjake i pešadiju.
Primetan je i uticaj iskustava iz ruske Specijalne vojne operacije, budući da su palestinske snage u više navrata uspele da unište ili onesposobe veći broj oklopnih vozila, uključujući i čuvene tenkove "merkava", kao i položaje IDF u ruralnim sredinama, napadom iz malogabaritnih dronova naoružanih tenkovskim i artiljerijskim granatama.
Centralni i južni deo bojišta
Na osnovu dosadašnjih rezultata, može se zaključiti da je izraelska vojska najviše uspeha imala na centralnom pravcu napada, koji se prostire na južnim obodima grada Gaze. Naime, oklopno-mehanizovane jedinice IDF uspele su 2. novembra da ostvare jedan od taktičkih ciljeva i prodru sve do obale Sredozemnog mora, uspostavivši koridor čime je grad odsečen od ostatka Pojasa.
Za ovakav uspeh je pored intenzivnog bombardovanja i raketnih napada, najviše zaslužna činjenica da u pomenutoj oblasti nema preterano urbanizovanih sredina, zbog čega je izostala veća pretnja od vođenih raketa i gerilskog ratovanja.
Naravno, važno je napomenuti da uprkos okruživanju i odsecanju grada, ovakvo stanje neće preterano uticati na pripadnike Hamasa i njihovih saveznika unutar istog, jer se linije snabdevanja na površini odavno ne koriste.
Naime, najveću opasnost i izazov za izraelsku vojsku predstavlja gusta mreža podzemnih tunela i prolaza, koja se prostire širom čitavog Pojasa Gaze. Reč je o tunelima sa više nivoa, odnosno spratova, namenjenim za skladištenje i transport sistema naoružanja, municije, hrane, opreme i ljudstva do gotovo bilo koje tačke unutar Gaze, pa čak i do pojedinih mesta sa strane Izraela.
Upravo zahvaljujući ovim podzemnim prolazima, palestinske snage i dalje uspevaju da izdrže silovite napade i izolaciju od ostatka teritorije, ali i da nanose značajne gubitke izraelskoj vojsci u pozadini fronta. Stoga se na društvenim mrežama sve više pojavljuju snimci na kojima se mogu videti pripadnici Hamasa kako prilaze položajima, kolonama i mestima koncetracije izraelskih trupa i bez previše poteškoća, uz faktor iznenađenja uništavaju oklopna vozila i neutrališu živu silu protivnika ručnim raketnim bacačima.
Kada je u pitanju južni, tj. jugoistočni pravac, deluje da za sada IDF nastoji da stvori tampon zonu, kako bi sprečio dalje upade palestinskih snaga, zbog čega u ovom delu fronta nisu zabeležene veće borbe.
Hezbolah i granica sa Libanom
Kao što je već pomenuto, Hezbolah je još tokom samog upada palestinskih organizacija predvođenih Hamasom, započeo sopstvene operacije na libansko-izraelskoj granici uz obećanje da će izvršiti direktan napad na Izrael, ukoliko IDF započne kopnenu operaciju unutar Pojasa Gaze.
Do sada zabeleženi su okršaji nižeg intenziteta u kojima su uništavani pojedini istureni položaji i daljinski upravljane borbene stanice izraelske vojske, dok je IDF odgovorio bombardovanjem položaja Hezbolaha. Takođe, sve vreme traje razmena minobacačke i artiljerijske vatre, u kojima je stradalo i nekoliko desetina civila sa obe strane.
Iako nije izvesno da li će doći do intenziviranja sukoba nakon odsecanja grada Gaze od ostatka Pojasa, u svom obraćanju trećeg novembra lider Hezbolaha, Hasan Nasralah između ostalog izjavio je „da će biti izvedeno više operacija protiv Izraela na nekoliko različitih frontova“, kao i da će sve biti jasnije u narednih nekoliko dana.
Stoga ostaje da vidimo da li će i u kom formatu aktivnosti Hezbolaha u pograničnim oblastima biti intenzivirane, odnosno da li će uslediti kopneni upad na teritoriju Izraela.
Ovakav scenario dodatno bi opteretio IDF, budući da bi u slučaju otvaranja drugog fronta, bilo neophodno poslati dodatan kontingent trupa na sever zemlje ili izvršiti još jedan talas mobilizacije rezervista.
