Poslednjih godina, Sahel je bio svedok niza vojnih udara (Mali 2020. i 2021, dva puča u Burkini Faso 2022. i Niger 2023.) koji su doveli na vlast vojne vođe nezadovoljne bezbednosnom situacijom i francuskom upravom.
Tako su početkom 2023. vlasti Burkine Faso, prateći Mali, zahtevale od Pariza da povuče svoje trupe sa njihove teritorije. Sve je to podrilo regionalne interese Francuske, postepeno potkopavajući njen tradicionalni dominantni položaj u AFrici.
Poslednji primer ovog trenda bio je Niger, gde je nova vlast koja je došla posle puča, zahtevale povlačenje francuskog kontingenta iz zemlje i proglasile francuskog ambasadora personom non grata. Posle dvomesečnog odugovlačenja, Francuska je početkom oktobra pokrenula proces povlačenja svojih trupa iz Nigera.
Za razliku od Vašingtona koji je zauzeo neutralan stav u Africi i tako uspeo da zadrži vojno prisustvo u zemlji, institucije izgrađene oko Francuske nastavljaju da se raspadaju u regionu. Grupa pet (G-5), koju podržava Pariz, koju čine Čad, Mali, Burkina Faso, Niger i Mauritanija, delovala je u Sahelu od 2014. Format je imao za cilj da koordinira napore u borbi protiv terorističkih pretnji koje cvetaju u regionu, ali nikada nije postao uticajna regionalna institucija.
Mali je u maju 2022. postao prva država koja je objavila da se povlači iz G-5, čime je zapravo prekinuta teritorijalna povezanost grupe. Prekid vojne saradnje sa Francuskom od strane Malija, Burkine Faso i Nigera, kao i povlačenje francuskih snaga iz ovih zemalja, konačno su stavili tačku na aktivnosti G-5, pošto su samo dve države (Mauritanija i Čad) smeštene u istočnom i zapadnom "polu" regiona, ostale voljne da sarađuju sa Francuskom.
Uprkos povlačenju Francuske, bezbednosne pretnje u ovim zemljama nastavljaju da rastu i primetna je pojačana aktivnost džihadističkih organizacija povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom.
Ovakva situacija primorala je vlasti da traže nove formate saradnje. Sredinom septembra lideri Malija, Burkine Faso i Nigera potpisali su Povelju Liptako-Gourma čime je stvoren Savez država Sahela i koji je uključen mehanizam kolektivne odbrane u slučaju napada na jednu od članica.
Takođe je vredno napomenuti da je sporazum potpisan dan nakon što je delegacija ruskog Ministarstva odbrane posetila Bamako, što bi moglo da sugeriše da su održane preliminarne konsultacije sa Moskvom. U kratkom periodu nakon uspostavljanja alijanse, njene članice su već najavile zajedničke operacije protiv terorističkih grupa duž tromeđe.
Šta očekivati
Regionalna bezbednosna struktura u Sahelu se značajno menja. Tradicionalna dominacija Francuske, podržana širokim vojnim prisustvom i kolektivnim međunarodnim inicijativama, iako u opadanju, i dalje pruža mogućnosti Parizu da utiče na lokalne vlade. Raspad dosadašnjih formata saradnje još uvek ne rešava regionalne probleme.
Sahel se i dalje suočava sa kritičnim izazovima, uključujući džihadističku pretnju, unutrašnju fragmentaciju i sukobe, ostavljajući države u regionu izuzetno krhkim i zainteresovanim za pronalaženje međunarodnih partnera spremnih da pomognu u rešavanju ovih izazova.
Nova bezbednosna struktura koja počinje da se pojavljuje u Sahelu pruža konkurentne mogućnosti za spoljno učešće kako regionalnih sila (npr. Alžir), tako i neregionalnih (Rusija, Turska).
Efikasnost (ili nedostatak iste) novog regionalnog saveza, koji već pokazuje subjektivniji karakter država u regionu, takođe će igrati centralnu ulogu u oblikovanju nove bezbednosne strukture, ocenjuje Andrej Šelkovnikov, sa Centra za afričke studije Visoke škole ekonomije u Moskvi.