Samit G20: Kina protiv isključenja Rusije

Ne sme se dozvoliti da svet zapadne u još jedan hladni rat, poručio predsednik Indonezije

Svetski lideri sastaju se danas i sutra na godišnjem samitu G20 na Baliju u Indoneziji, a glavni cilj sastanka je oporavak svetske privrede.

U uvodnom obraćanju, indonežanski predsednik Džoko Vidodo poručio je da su neophodni jedinstvo i konkretna akcija kojima bi se postiglo poboljšanje svetske ekonomske situacije, uprkos dubokim raskolima koji postoje među državama zbog sukoba u Ukrajini.

"Nemamo druge opcije, potrebna je saradnja da bi se spasio svet. G20 mora da bude katalizator inkluzivnog ekonomskog oporavka. Ne treba da delimo svet na blokove. Ne smemo dozvoliti da svet zapadne u još jedan hladni rat", naveo je Vidodo.

Indijski premijer Narendra Modi rekao je da su globalni lanci snabdevanja urušeni zbog problema izazvanih klimatskim promenama, pandemijom i ratom u Ukrajini. On je pozvao lidere Grupe 20 na diplomatsko rešavanje sukoba i ukazao na ulogu G20 u stvaranju "novog svetskog poretka".

"Tokom prošlog veka, Drugi svetski rat je izazvao haos u svetu. Nakon toga tadašnje vođe su se ozbiljno potrudile da krenu putem mira. Sada je red na nas", naglasio je Modi.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji osvrnuo se na poziv Ukrajine da se Rusija isključi iz G20, rekavši da se Peking protivi takvim akcijama. On je izjavio da Kina podržava ulogu Rusije u okviru G20 i drugih međunarodnih organizacija.

"Niko ne može da oduzme pravo Rusiji da učestvuje u multilateralnim formatima", poručio je kineski ministar.

"Veoma nam je drago što Vi lično učestvujete na samitu G20, što predstavljate Rusiju na samitu, to je veoma važna misija. Podržavamo dostojnu ulogu Rusije u okviru G20 i drugih međunarodnih platformi i smatramo da niko nema prava da oduzme Rusiji racionalno pravo da učestvuje u okviru multilateralnih formata“, rekao je Van Ji prilikom susreta sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom na marginama samita G20..

Kineski ministar je dodao da namerava da razgovara sa Lavrovom o "pitanjima od zajedničkog interesa, kao i o saradnji u cilju održavanja stabilne dinamike u bilateralnim odnosima".

Šef ruske diplomatije je, sa svoje strane, rekao da Moskva pozdravlja ponovni izbor Si Đinpinga za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, te da računa na razvoj saradnje sa Kinom.

Premijer Indije je poručio da se ne smeju zagovarati nikakva ograničenja u snabdevanju energentima, te da treba da se obezbedi stabilnost na energetskom tržištu. 

Okupljenima se putem video-linka obratio i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski koji je najveće ekonomije sveta pozvao da pojačaju svoje liderstvo i zaustave rat u njegovoj zemlji u skladu sa mirovnim planom koji je predložio

"Nećemo čekati Rusiju da ojača svoje snage. Uveren sam da je sada trenutak kada rat mora i može da se zaustavi", poručio je Zelenski.

Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva rekla je da lideri G20 ne smeju da dozvole trgovinskom protekcionizmu da se ukoreni i upozorila da bi rascep svetske ekonomije na geopolitičke blokove znatno naškodio globalnom rastu.

Ona je navela da se 345 miliona ljudi u svetu suočava sa nedostatkom hrane koji je posledica rusko-ukrajinskog rata, visoke inflacije i klimatskih katastrofa. Georgijeva je dodala da zemlje G20 treba da "dozvole trgovini da radi svoj posao".

"Uklanjanje barijera, posebno za hranu i đubrivo, može u velikoj meri da smanji patnju stotina miliona ljudi. Ne smemo dozvoliti da protekcionizam pusti korene i da se svet pocepa na zasebne blokove", rekla je direktorka MMF-a.

Inače, na današnjem samitu se razmatra usvajanje deklaracije u kojoj se oštro osuđuje rat u Ukrajini i posebno naglašava da sukob pogoršava nestabilnost svetske ekonomije, javlja Rojters. Međutim, u nacrtu deklaracije navodi se da je bilo drugačijih stavova i različitih ocena situacije i sankcija.

Grupa 20 je skup najjačih ekonomija sveta koje se na godišnjem nivou sastaju da razgovaraju o planovima za globalnu ekonomiju. 

One čine 85 odsto svetske ekonomske proizvodnje i 75 odsto svetske trgovine, a u njima žive dve trećine svetskog stanovništva.