Svet
Amerikanci u problemu: Trebaju im novi tenkovi za Pacifik, ali "abramsi" nisu dovoljno dobri
Tenkovi iz sedamdesetih godina više nisu adekvatni za borbu na više frontova, pre svega na Pacifiku
Da li jedan tenk može da bude dovoljno dobar na dva ili više bojnih polja različitih po svojim karakteristikama? To je dilema sa kojom se SAD suočavaju pri razvoju tenkova nove generacije koji bi trebalo da se bore i u Evropi, i na Pacifiku.
Rivali na oba fronta - pre svega Kina i Rusija - izučili su američka oklopna vozila i načine na koje mogu da im se suprotstave. Zbog toga se glavni američki tenk "M1 abrams" sada suočava sa dva ozbiljna problema, piše "Biznis insajder".
Jedan je da njihov zastareli hladnoratovski dizajn. "M1 'abrams' neće dominirati na bojnom polju 2040. godine", upozorio u nedavnom izveštaju o oklopnim vozilima sledeće generacije Vojni naučni odbor, naučno savetodavno telo američke vojske.
"Ugrožene su sve prednosti M1 u mobilnosti, vatrenoj moći i zaštiti", navode oni.
Drugi problem je to što je to vozilo teško 70 tona dizajnirano da se bori u evropskim ravnicama, a ne džunglama i izolovanim ostrvima na Pacifiku.
"Logistika i podrška, izazovni na obe pozornice, pogoršani su većim udaljenostima Indo-Pacifika i manje razvijenom infrastrukturom, uključujući luke i aerodrome", navodi se u izveštaju.
M1 je prvobitno dizajniran sredinom 1970-ih i potrebno ga zameniti pošto se američka vojska prilagođava eri u kojoj oružje poput dronova i pametnih artiljerijskih granata predstavlja novu pretnju za oklopna vozila, navodi "Insajder".
Ali dok rivali unapređuju svoje tenkove i protivtenkovsko oružje, za američke planere ogroman izazov predstavlja postizanje dogovora o tome kako bi tenk pogodan za globalne operacije trebalo da izgleda.
Ograničenja na terenu
Tenkovi su uvek bili primarno korišćeni i razvijani u Evropi i Severnoj Americi, pre svega u Rusiji, Nemačkoj i SAD. Ali u pacifičkim ratovima u 20. veku, tenkovi su često igrali sekundarnu ulogu u borbama na nezahvalnom terenu, poput plaža, ili džungli.
Američka vojska je, ipak, danas potpuno svesna značaja tenkova kao dela kombinovanog naoružanja, čak i na pozornicama koje nisu najpogodnije za oklopna vozila.
"Mogućnosti tenkova i oklopnih vozila na Pacifiku su apsolutno neophodne za izvođenje operacija na ograničenom terenu", rekao je u septembru general Čarls Flin, komandant američke vojske na Pacifiku. "I ovde ima dosta ograničenog terena."
To ne znači da "vozila moraju biti skrojena za pojedinačne pozornice", primetio je Vojni naučni odbor.
Ali ako je vojska ozbiljna u pripremama za sukob na Pacifiku, borbena vozila pete generacije — zamene za "abrams", kao i za borbeno vozilo pešadije "bredli" — moraće da budu dovoljno lake kako bi se transportovale morem i vazduhom.
Taj opis teško da se odnosi na trenutne oklopne snage armije, koje su dizajnirane da se suoče sa velikim brojem sovjetskih tenkova na granici nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke.
Kraj ere "abramsa"
Bez obzira na okretanje Amerike ka Pacifiku, "abramsovi" dani su svakako bili odbrojani, navodi "Insajder".
Ti tenkovi su ranjivi na napade dronom, kao i direktne udare antitenkovskih raketa, dok njihov oklop može biti probijen municijom od 125 mm iz topa koji imaju ruski T-90 i kineski "tip99" tenkovi.
Previše "abramsa" je van funkcije zbog problema sa održavanjem, ali čak i da ih ima dovoljno, "M1 od 70 ili više tona nije taktički, operativni ili strateški mobilan", navodi se u izveštaju.
Nadogradnja tenkova novim tehnologijama, kao što su robotika i automatizacija, bila bi beskorisna kao i očekivanje da će "nova tehnologija maksimalno poboljšati putničko vozilo iz 1980-ih", tvrdi se u izveštaju.
Dodavanje nove tehnologije na stari tenk bi takođe učinilo malo da se suprotstavi napretku u protivtenkovskim vođenim projektilima, kao što je kineska "crvena strela 12".
Ipak, vojni stručnjaci ne veruju da će autonomni robotski tenkovi biti održiva alternativa do 2040. To znači da će američki tenk sledeće generacije morati da bude vozilo sa posadom koje je lakše od "abramsa", ali sa boljom zaštitom od naprednih pretnji.
Vojni naučni odbor je procenio različite alternative. Tenk od 60 tona sa topom od 130 mm i posadom od tri osobe? Nije dovoljno mobilan. Laki tenk od 40 tona sa teškim topom? Nema dovoljno zaštite.
Činilo se da je studija zainteresovana za koncept "robotskog pomoćnog" vozila od 30 tona, naoružanog hiperbrzom raketom, koja bi pratila tenkove sa posadom.
