Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD uništiće položaj Amerike kao "najmoćnije demokratije na svetu" i "spasioca", ali će imati i ogromne posledice po čitavu planetu, smatra ekonomski komentator "Fajnenšel tajmsa" Martin Vulf.
Sa Rusijom koja "preti" Evropi i Kinom, koja je postala jednaki takmac Americi, alijanse će biti od suštinske važnosti ne samo za saveznike SAD već i za same Sjedinjene Države, navodi Vulf i dodaje da Tramp to ne razume i nije ga briga.
Zatim, tu su implikacije po svetsku ekonomiju. Tramp predlaže da se uvede carina od 10 odsto na sve uvoze što bi izazvalo "odmazdu" u SAD, ali i problem Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Svi napori da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama bili bi poništeni, a sa njima i mnoge mere u Bajdenovom Zakonu o smanjenju inflacije i promosivanju "zelenih" firmi, navodi autor.
I budući odnosi sa Kinom moraju biti dovedeni u pitanje, upozorava komentator "Fajnenšel tajmsa". Ovde promene možda nisu toliko dramatične, jer je neprijateljstvo prema usponu Kine dvopartijsko. Ali pod Trampom, suprotstavljanje Kini bi postalo samo nadmetanje oko moći i prvog mesta na listi supersila. Tramp bi mogao da pokuša da okrene Rusiju protiv Kine, kao što je Nikson učinio sa Kinom i Sovjetskim Savezom. Napuštanje Ukrajine može biti njegov mamac, navodi Vulf.
"Drugo Trampovo predsednikovanje možda neće zauvek uništiti SAD. Ali će i one i ostatak sveta izgubiti svoju nevinost. Morali bismo da se prilagodimo stvarnosti da su SAD ponovo izabrale čoveka, koji je otvoreno pokušao da podrije njihovu demokratiju. Moguće je da će optužnice protiv Trampa spasiti stvar. Ali ta krhka nada naglašava današnju pretnju demokratiji", zaključuje Vulf iz "Fajnenšel tajmsa".