Samo mali deo od 700.000 radno sposobnih ukrajinskih izbeglica je pronašlo posao nakon dolaska u Nemačku, piše "Špigl".
Kako navode, samo 19 odsto ukrajinskih izbeglica je zaposleno, dok većina njih živi od državne pomoći.
Nekoliko političara sa celog političkog spektra je izrazilo zabrinutost i dovelo je u pitanje održivost takvog sistema.
Matijas Jendrike, zvaničnik vladajuće Socijaldemokratske partije iz pokrajine Tiringije, rekao je da je situacija "razočaravajuća", kao i da je verovao da će se Ukrajinci lakše integrisati u nemačko tržište rada od ostalih izbeglica.
On je čak i autobusom prevozio ukrajinske izbeglice u svoju pokrajinu neposredno nakon početka vojne operacije, pošto tom delu Nemačke očajnički fali radna snaga.
"Stvari su ispale veoma loše", objasnio je on, dodajući da se samo deo izbeglica integrisao u tržište rada.
Joahim Valter, član opozicionih Demohrišćana i predsednik okružnog veća u okrugu Tibingen u Baden-Virtembergu, imao je sličan stav.
"Spremnost ukrajinskih izbeglica da rade značajno je smanjena zbog države pomoći (koju primaju)", tvrdi on.
On je optužio saveznu vladu da je previše velikodušna kada je reč o socijalnoj pomoći koju nudi ukrajinskim izbeglicama, tvrdeći da ih "velike isplate ne podstiču da rade".
Valter je otkrio da je njegov okrug primio 3.400 ukrajinskih izbeglica, od kojih je samo 60 do sada našlo posao. Većina odraslih prima pomoć, a samo 720 izbeglica trenutno uči nemački jezik.
Kako navodi "Špigl", Jendrike i Valter su samo dva od mnogih političara koji su nedavno govorili na sličan način.
To predstavlja problem za Nemačku, nakon što je istraživanje javnog mnjenja iz jula ove godine pokazalo da skoro polovina ukrajinskih izbeglica ne planira da se vrati u svoju zemlju porekla.
Oko 44 odsto njih planira da dugoročno ostane u Nemačkoj, pokazalo je istraživanje istraživačke grupe "IAB".
Učenje nemačkog jezika takođe predstavlja problem, pošto je samo osam odsto izbeglica reklo da ga razume "dobro" ili "veoma dobro".