"Špigl": Zabrana Alternative za Nemačku?!

Alternativa za Nemačku (AfD) postaje "sve radikalnija i uspešnija", a u istočnim pokrajinama je po istraživanjima i najpopularnija partija. Zbog toga "Špigl" postavlja pitanje - da li je zabrana "ekstremista" jedino rešenje za sprečavanje njihovog uspeha, kao i da li je ona uopšte izvodljiva?

Kako navodi taj nemački list, izbori u istočnoj pokrajini Tiringiji u septembru 2024. godine mogli bi da budu ključni trenutak za jačanje AfD-a.

Ukoliko Zeleni i Slobodne demokrate (FDP), inače članice vladajuće koalicije na saveznom nivou, budu ostale ispod cenzusa od pet odsto, a AfD bude osvojio 40 odsto glasova, ta desničarska partija mogla bi da osvoji apsolutnu većinu u regionalnom parlamentu i samostalno formira vladu.

Lider lokalnog odbora partije Bjork Heke verovatno bi postao novi premijer Tiringije u tom scenariju. Reč je o čoveku kog Savezna kancelarija za zaštitu ustava klasifikuje kao "desnog ekstremistu", koji poziva na "potpuni preokret u politici sećanja (na Drugi svetski rat)" i koji u "nacionalsocijalističkom žargonu ostale partije naziva degenerisanim", navodi "Špigl".

Oni primećuju i da dosadašnji napori u borbi protiv AfD-a nisu dali rezultate, jer su već ostvarili uspeh na izborima na zapadu zemlje.

Oni su, na primer, na nedavnim izborima u Bavarskoj osvojili 14,6 odsto glasova, iako su imali ozbiljnu konkurenciju u desnici. Čak je i u Heseu AfD došao do 18,4 odsto, a istraživanja im predviđaju više od 20 odsto glasova u celoj državi.

RT Balkan analiza: Zbog čega su desničarske partije sve popularnije u Evropi?

Kako navodi "Špigl", jačanje AfD-a prati i radikalizacija njihovog rukovodstva. Kancelarija za zaštitu ustava u Magdeburgu objavila je da je ta partija u pokrajini Saksonija-Anhalt "definitvno desno-ekstremistička", što je ranije urađeno i u Tiringiji.

Da li bi zabrana sprečila uspeh ove partije?

"Nisam pristalica zabrane AfD-a", rekao je za "Špigl" kancelar Olaf Šolc. "Uveren sam da će građani dovesti do pada značaja te partije."

Ali drugi, poput političara Demohrišćana sa istoka zemlje Marka Vandervica, smatraju da je zabrana "jedini mogući način sprečavanja da većinski ekstremistička i etnička partija postane moćna u Nemačkoj, kao što je bio slučaj pre 80 godina".

Kako piše taj list, u AfD-u je tokom poslednjih deset godina došlo do značajnih kadrovskih i ideoloških promena, koje su dovele do slabljenja "umerenih" i jačanja "ekstremnijih" elemenata.

Takozvano etničko krilo izguralo je starije tradicionalne "evrokritičare".

Istorijat zabrana partija u Nemačkoj

U Nemačkoj su do sada zabranjene dve političke partije. Prva je Socijalistička partija Rajha, koja je zabranjena 1952. godine zbog svojih veza sa predratnom Nacionalsocijalističkom partijom. Četiri godine kasnije, zabranjena je Komunistička partija Nemačke.

Ipak, pokušaj zabrane Nacionalne demokratske partije (NPD) 2003. godine nije uspeo, pošto ga je oborio Savezni ustavni sud.

Još jedan pokušaj zabrane te partije propao je 2017. godine, kada je Ustavni sud presudio da, iako se NPD "zalaže za protivustavne ciljeve i pokušava da ukloni demokratski poredak", ipak nemaju kapaciteta da to i učine. Drugim rečima, sud je procenio da su nebitni.

RT Balkan istražuje: Ima li alternative za Nemačku van ovakve EU

Ta dva neuspeha demotivisala su zagovornike zabrane AfD-a, koji se plaše da u tome ne bi uspeli.

Savezna kancelarija za zaštitu ustava AfD od 2021. godine smatra "potencijalnim desničarskim ekstremistima". Pravni proces koji bi trebalo da odredi da li Kancelarija uopšte ima dozvolu da vrši nadzor nad tom partijom razvlači se već dve i po godine - konačna odluka očekuje se početkom sledeće godine.

Iz Kancelarije su rekli da je partija od 2021. "skrenula udesno", kao i da članovi i poslanici te partije "šire mržnju prema manjinama, islamofobiju, ksenofobiju, degradirajući tretman protiv seksualnih manjina i prikriveni antisemitizam", kao i da "javno iskazuju ruske narative i simpatije prema Vladimiru Putinu".

Ipak, šef Kancelarija Tomas Haldenvang rekao je da njegova agencija nije nadležna za zabranu političkih organizacija, već da je to posao vlade, Bundestaga i Bundesrata, kao i da "zabrana partije neće učiniti da njene pristalice nestanu".

Kako navodi "Špigl", samo se levičarske partije otvoreno zalažu za zabranu AfD-a, dok je desnica skeptična i smatraju da bi je neuspeh takve inicijative samo dodatno ojačao.

Uslovi za zabranu predstavljaju problem

Problem predstavljaju uslovi koje partija mora da ispunjava da bi bila zabranjena. Potrebno je dokazati, osim da je protivustavna, da "narušava slobodan demokratski osnovni poredak".

Zašto podrška partijama desnice raste širom Evrope?

U prethodnim presudama, sud je smatrao da je "napadan i agresivan stav" - uključujući nasilje i stvaranje atmosfere koja narušava slobode drugih. Među pravnicima nema konsenzusa da li AfD ispunjava te uslove.

Kako navodi "Špigl", zabrana bi mogla da izgleda "nedemokratski" i da razbesni ljude koji nisu nužno njihove pristalice, ali koji nisu zadovoljni aktuelnim političkim sistemom i žele promene.

Taj list navodi i da je broj ljudi koji smatraju da AfD ima ekstremističke elemente pao sa 85 odsto 2017. na 69 od pre nekoliko meseci, a broj onih koji nikada ne bi glasali za tu partiju pao sa 70 odsto pre dve godine na 56 danas. Nemačka se, dakle, "navikla" na postojanje AfD-a.