"Global tajms": Dok se svet deli, Si pozvao na jedinstvo na samitu G20

Predsednik Kine Si Đinping istakao je u govoru na samitu G20 važnost jedinstva međunarodne zajednice, dodajući da svet treba da promoviše inkluzivniji, univerzalno koristan i otporniji globalni razvoj.

Posmatrači smatraju da govor kineskog lidera nudi konkretne preloge kako da svet prevlada prehrambene i energetske krize, u trenutku kada su mnoge zemlje širom sveta pod pretnjom hegemonije, unilateralizma i blokovske konfrontacije, navodi "Global tajms".

Samit G20 počeo je u utorak na indonežanskom ostrvu Bali. Nakon dolaska na glavno mesto održavanja samita, svetski lideri započeli su prvu radnu sesiju, fokusiranu na globalnu prehrambenu i energetsku bezbednost, kao deo plana Indonezije da se samit fokusira na oporavak globalne privrede.

"Šta nije u redu sa ovim svetom?" 

U trenutku kada se SAD suočavaju sa intenziviranjem borbi između stranaka i političkom polarizacijom kod kuće, i nastavljaju da insistiraju na hegemoniji u inostranstvu, EU je zapala u ozbiljnu krizu zbog konflikta u Ukrajini. Sijev govor nudi odgovore Kine na pitanja koja su podelila svet, primećuju stručnjaci.

"Susrećemo se sa značajnim promenama, neviđenim u jednom veku, promenama koje su posledica našeg vremena i istorije. Pandemija kovida još traje. Svetska ekonomija postaje sve krhkija. Geopolitičko okruženje je i dalje napeto. Globalno upravljanje je sasvim neadekvatno. Hrana i energetska kriza su kombinovane jedna sa drugom. Sve ovo predstavlja ogromne izazove za naš razvoj", rekao je Si.

Si je rekao da sve zemlje treba da podele zamene jedinstvom, konfrontacije saradnjom, a isključivost inkluzivnošću. Sve zemlje treba da se udruže kako bi odgovorile na pitanje našeg vremena: "Šta nije u redu sa ovim svetom?"

Profesor sa Instituta za međunarodne odnose na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove Li Haidong rekao je za "Global tajms" da "jedinstvu međunarodne zajednice prete one zemlje koje su pokušale da podele svet u skladu sa ideologijom, da zamene međunarodna pravila sopstvenim hegemonističkim i da iskoriste globalizaciju u interesu samo jedne grupe zemalja, a ne velike većine međunarodne zajednice."

Analitičari smatraju da SAD i njeni bliski saveznici, služeći se vojnom ekspanzijom, nude blokovsku konfrontaciju i sukobe u Evropi, zbog čega trpe Rusija, Ukrajina i EU.

Blok zemalja koji predvode SAD nametnuo je jednostrane sankcije koje su dodatno oštetile lance snabdevanja, primorale brojne zemlje da slede njihov primer i formirale klike da obuzdaju razvoj svojih konkurenata, posebno Kine.

Sve ovo narušava jedinstvo međunarodne zajednice.

Saradnja iznad podela

Ističući napetost između velikih sila, mnogi novinari koji su izveštavali sa samita G20 na Baliju bili su fokusirani na to da li će svetski lideri na kraju izdati zajedničko saopštenje ili će tek pozirati za grupnu fotografiju.

Uprkos visokim napetostima, mnogi svetski lideri su tokom samita pozvali na globalnu saradnju i potvrdili svoje protivljenje geopolitičkim sukobima u svetu.

Si je pozvao da se globalni razvoj učini inkluzivnijim, otpornijim i korisnijim za sve.

Predsednik Indonezije Džoko Vidodo poručio je svetskim liderima da "ne treba da delimo svet na blokove. Ne smemo dozvoliti da svet zapadne u još jedan hladni rat."

Poziv kineskog predsednika na jedinstvo i inkluzivni globalni razvoj naišao je na dobar prijem kod globalnih stručnjaka.

Selčuk Čolakoglu, direktor Turskog centra za azijsko-pacifičke studije sa sedištem u Ankari, koji je takođe prisustvovao nekim sesijama G20, rekao je da je Kina odigrala veoma odgovornu ulogu da spreči veliki slom svetske ekonomije od početka pandemije.

"Sijev predlog u tri tačke sastojao se od inkluzivnog, univerzalno korisnog i otpornog globalnog plana razvoja i ukazuje na konkretnu mapu puta za podsticanje globalnog održivog razvoja", rekao je Čolakoglu za "Global tajms".

Inicijativa kojoj se pridružila Srbija

U govoru na samitu G20, Si je rekao da su prehrambena i energetska bezbednost najhitniji izazov u ​​globalnom razvoju. Osnovni uzrok današnjih kriza nije proizvodnja ni potražnja, nego prekinuti lanci snabdevanja i izostanak međunarodne saradnje.

Si je rekao da se moramo odlučno suprotstaviti pokušaju politizacije pitanja hrane i energije, ili njihovog korišćenja kao oružja, dodajući da se moraju ukloniti unilateralne sankcije i sva ograničenja u naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Vang Jivej, direktor Instituta za međunarodne poslove na Univerzitetu Renmin u Kini, rekao je za "Global tajms" da međunarodna saradnja zahteva "solidarnost i pravi multilateralizam": "SAD su tvrdile da prihvataju multilateralizam, ali njihov `poredak zasnovan na pravilima` zapravo dovodi u pitanje međunarodni poredak u čijem centru treba da budu UN."

Sve više zemalja širom sveta, poput Saudijske Arabije, Brazila, Nemačke, Francuske, Argentine, Indije ili Turske, smatra da SAD pokušavaju da dominiraju svetskim poretkom, ali time samo prave nove probleme i vrše pritisak na druge zemlje. To je pravi razlog zašto mnoge države više ne slede Vašington, a neke su počele da mu se otvoreno suprotstavljaju.

U suprotnom, ako međunarodna zajednica ne može da primora SAD da isprave svoje greške, onda druge zemlje imaju pravo da same odlučuju o svojoj sudbini i da se ujedine kako bi zajedničkim snagama izašle na kraj sa krizama i ostvarile zajednički razvoj, smatraju analitičari.

O rešavanju krize hrane i energije, Si je rekao: „Kina je ove godine, zajedno sa još šest zemalja, uključujući Indoneziju i Srbiju, predložila Inicijativu za međunarodnu saradnju na otpornim i stabilnim industrijskim lancima snabdevanja, pridružila se drugim zemljama u pozivu za osnivanje Globalnog partnerstva za saradnju u oblasti čiste energije i iznela Inicijativu za međunarodnu saradnju o globalnoj bezbednosti hrane u G20. Radujemo se produbljivanju saradnje sa svim zemljama u ovim oblastima.

Kina se nada da će se i druge zemlje pridružiti ovim inicijativama.