Posle godina zategnutih odnosa, susret američkog predsednika Džozefa Bajdena i kineskog lidera Sija Đinpinga na marginama APEK samita u San Francisku neće mnogo šta promeniti.
Agata Demarais, saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose u tekstu za "Forin polisi" navodi četiri razloga zašto se američko-kineska dinamika neće preterano promeniti posle razgovora na najvišem nivou.
1. Očekivanja SAD od sastanka odražavaju predizbornu situaciju u zemlji
Predsednički izbori u novembru 2024. već dominiraju političkom agendom SAD. Dvopartijske tenzije postoje u gotovo svim temama, bilo da se radi o podršci Ukrajini, subvencijama za čistu tehnologiju ili pravima na abortus. Nasuprot tome, uočena potreba da se zauzme oštar stav prema Kini je možda jedina tema koja još uvek privlači široku dvostranačku podršku. Bajden će stoga nastojati da iskoristi sastanak sa Sijem da pokaže odlučnost u pokušaju da osvoji poene kod demokratskih i republikanskih glasača.
Ugoditi obema stranama američkog političkog spektra neće biti lako. S jedne strane, nedavna istraživanja pokazuju da 73 odsto Amerikanaca želi da njihova vlada vodi diplomatski dijalog na visokom nivou sa Kinom. S druge strane, republikanski poslanici pritiskaju Bajdena da ode na sastanak sa listom želja od 10 tačaka zahteva za koje znaju da će biti neprihvatljivi za kinesku stranu. Takav potez bi ubio diplomatski dijalog za koji republikanci kažu da ima "zanemarljive koristi" i "neprihvatljive troškove".
2. Peking je fokusiran na svoju publiku
Kineska ekonomija prolazi kroz težak period. Iako je situacija manje mračna nego što bi Zapad želeo, ekonomski oporavak zemlje posle kovida pokazao se razočaravajućim. Više od 1 od 5 mladih Kineza je nezaposleno. Tržište nekretnina koje pokreće dug je u haosu, a spor globalni rast opterećuje kineske proizvodne firme orijentisane na izvoz.
Si će želeti da iskoristi sastanak da pokaže svojim građanima da američka strana poštuje i ceni stavove Kine, čak i ako se razlikuju od stavova Vašingtona. Ovo će biti posebno važno u vezi sa Tajvanom, koji Kina smatra svojom provincijom. Si će verovatno nastojati da dobije uveravanja da Sjedinjene Države neće favorizovati nijednog kandidata protiv Kine uoči predsedničkih izbora na ostrvu u januaru 2024. — a kamoli da podržavaju nezavisnost Tajvana.
3. Ciljevi obe strane: održavanje kanala komunikacije otvorenim
Vašington i Peking pretpostavljaju da nemaju šta da dobiju podižući tenzije. Takav potez bi naštetio američkoj ekonomiji, najvažnijoj temi za mnoge američke glasače i stoga ključnoj odrednici Bajdenovih šansi za reizbor. Iz kineskog ugla, tenzije bi dodatno uplašile multinacionalne kompanije i ubrzale njihove planove da prebace proizvodnju sa kineskog tla, što bi pogodilo ekonomski rast i podstaklo nezaposlenost. Kao rezultat toga, obe strane žele da stabilizuju odnose: Peking i Vašington priznaju da stvari ne idu dobro, ali ne žele da se stvari pogoršaju.
Drugim rečima, SAD i Kina žele da obezbede da komunikacioni kanali ostanu otvoreni u narednoj godini u pokušaju da izbegnu nesporazume o svojim namerama. Na tehničkom nivou, obe strane su naporno radile od juna da objasne svoje stavove (i slažu se da se ne slažu po mnogim pitanjima) i takvi razgovori iza kulisa činiće oslonac američko-kineskog angažmana 2024, posebno zato što je malo verovatno da će se Bajden sastati sa Sijem tokom izborne godine.
4.Razgovor je cilj i krajnji rezultat
To što obe strane razgovaraju jedna sa drugom je glavni rezultat sastanka, pri čemu nijedna strana ne očekuje nikakav napredak. Uz to, postoje neke oblasti koje treba posmatrati u kojima bi Vašington i Peking mogli da ostvare određeni napredak.
Kineske firme isporučuju hemikalije koje se koriste za proizvodnju fentanila, sintetičke droge koja je 100 puta jača od morfijuma, meksičkim narkokartelima koji kasnije krijumčare drogu u Sjedinjene Države. Predoziranje fentanilom je sada vodeći uzrok smrti Amerikanaca između 18 i 45 godina. Sporazum da Peking obuzda takve isporuke bio bi dvostranačka pobeda za Vašington.
Američki zvaničnici poslednjih meseci su se trudili da promene percepciju u Pekingu da planovi Vašingtona za smanjenje rizika imaju za cilj obuzdavanje kineskog ekonomskog uspona. Iskreno, Peking ima pravo: teško je zamisliti da američka kontrola izvoza napredne tehnologije neće uticati na kineski rast. Jasna Bajdenova poruka u kojoj se naglašava pravo Kine na rast u Pekingu bi se smatrala pozitivnim gestom.