Nije više iznenađenje vest da je bivši visoki američki državni ili vojni zvaničnik uplivao u vode velikog biznisa i krupnog kapitala i to u zemlji za koju je bilo vezano njegovo političko delovanje. Teško se oteti utisku da to izgleda kao naplaćivanje "usluga" za svojevremeni politički angažman ili da je on i bio preduzet kako bi se otvorilo polje za unosan biznis.
Nedavno je objavljeno da je kompanija "Veon" imenovala bivšeg američkog državnog sekretara Majka Pompea u upravni odbor svoje kijevske podružnice "Kijevstar", najvećeg mobilnog operatera u zemlji.
Pompeo će biti nezavisni, neizvršni direktor a njegovo imenovanje održava posvećenost "Veona" Ukrajini, saopšteno je iz kompanije.
Posvećenost ne treba shvatati simbolički. U nastavku saopštenja, iz kompanije su objasnili da su nova imenovanja deo njihovih napora da učestvuju u obnovi Ukrajine. Radi se o nečemu što bi mogao biti "rudnik zlata" i "poslovi vredni milijarde dolara", kako je u februaru o budućoj obnovi Ukrajine pisao "Njujork tajms" navodeći da se, dok sukob traje punim intenzitetom, hiljade preduzeća već bori da zauzme svoje mesto u takvoj poslovnoj prilici.
Još jedan američki sin razvio je unosan biznis sa ukrajinskim partnerima, a njegove poslovne angažmane trenutno ispituje Nadzorni odbor američkog Kongresa. Oni pretresaju da li je Hanter Bajden, sin američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je bio član upravnog odbora ukrajinske energetske kompanije "Burizma" sa mesečnom platom od 50.000 dolara, u svoje poslove uvukao i oca koji je tada bio potpredsednik SAD.
I da li ima istine u nagađanjima da je Hanterovo imenovanje u upravni odbor služilo samo kako bi preko njega bio kupljen uticaj i prolaz do njegovog oca. Dok Bela kuća tvrdi da Bajden nije imamo nikakve veze s poslovima svog sina u inostranstvu, deo republikanaca uveren je u suprotno.
Američki mediji, pišući o slučaju Bajden, često podsećaju da je Džo Bajden kao potpredsednik 2016. insistirao na smeni glavnog tužioca Ukrajine Viktora Šokina tvrdeći da je korumpiran, a da je isti tužilac upravo u to vreme pokrenuo istragu protiv "Burizme" u kojoj je tada bio angažovan Hanter.
Kao što Pompeo, izgleda, planira da se vrati u Ukrajinu nakon završetka sukoba i dobro naplati svoj trud oko podrške Kijevu, tako su se svojevremeno tvrdi zastupnici NATO intervencije protiv SR Jugoslavije i jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova vratili u Prištinu kao biznismeni. Nekadašnji zapovednik saveznički snaga NATO u Evropi američki general Vesli Klark bacio je oko na iskopavanje ruda na KiM, a bivši državni sekretar Madlen Olbrajt, "kosovska majka" koja je preminula 2022. godine, na telekomunikacije.
Klarkova kompanija "Enviditi" 2012. je podnela zahtev za dozvolu da se bavi iskopavanjem ruda, tačnije lignita na Kosmetu, i to na trećini teritorije uz ponudu da prištinskim organima ide trećina prihoda.
Vlada tzv. Kosova takvo odobrenje je i dala 2016. godine, donevši prethodno amandmane na Zakon o rudarstvu kako bi mogla da dodeli pravo na istraživanje uglja bez javnog tendera, objavio je tada BIRN.
NATO general, kojeg američki mediji opisuju kao predvodnika kampanje za bombardovanje Jugoslavije, i dalje je u biznisu. U aprilu prošle godine Klark je bio u Prištini gde se sastao sa Aljbinom Kurtijem i razgovarao s njim o energetskim projektima, kako su objavili prištinski mediji. General Klark sada je proširio svoja interesovanja i zanima ga "koliko brzo možemo da donesemo solarnu energiju" na Kosovo.
Ekskluzivne ugovore sa prištinskom vladom vezane za energetiku imala je i Madlen Olbrajt, a njena kompanija "Olbrajt kapital menadžment" aplicirala je svojevremeno za kupovinu 75 odsto preduzeća Pošta i telekomunikacije Kosova. Iz ove kupovine, kompanija bivšeg državnog sekretara povukla se zbog pritiska javnosti, ali su američki mediji izveštavali da je Olbrajtova itekako prisutna u građevinskim poslovima, naročito izgradnji puteva.
Jedan od najunosnijih građevinskih poslova na KiM bio je izgradnja američke baze Bondstil, najveće i najskuplje američke vojne baze posle rata u Vijetnamu. Bazu je gradila moćna američka kompanija KBR, podružnica "Halibartona" čiji je izvršni direktor bio bivši američki ministar odbrane Dik Čejni. Njegov angažman u kompaniji "Halibarton" trajao je od 1995. do 2000. godine, nakon čega je obavljao funkciju potpredsednika SAD.
"Gardijan" je svojevremeno objavio da su prihodi KBR-a naglo skočili od dolaska Čejnija, iako on nije bio nikakav stručnjak za ekonomiju i građevinarstvo. Još jedna podružnica ove kompanije, "Logkep", je sa 144 miliona dolara 1994. godine stigla je do prihoda od 423 miliona dolara 1996. godine i to zahvaljujući pre svega poslovima na Balkanu, u Bosni i na Kosmetu, objavio je britanski list.
Do 1999. američka vojska je trošila nešto manje od milijarde dolara godišnje za plaćanje KBR-u raznih poslova na Balkanu.
Iako su od Iraka do Ukrajine preko Kosmeta omiljeni biznisi američkih visokih zvaničnika građevinarstvo i energetika, ni onaj medijski nije zapostavljen.
Bivši šef CIA Dejvid Petreus uplivao je u ove vode i doplivao do našeg regiona i naše zemlje kada je 2014. godine investicioni fond KKR, u kojem je on na čelu Globalnog instituta, kupio većinski udeo u vlasništvu u "Junajted grupi", vlasniku kablovskog operatera SBB i televizije N1.
Lično je Petreus išao na sastanak sa tadašnjim srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem da sa njim razgovara o ovoj investiciji, drugi sastanak imali su u aprilu 2014.
U tekstu iz te godine, Medijska opservatorija Jugoistočne Evrope navela je da nema sumnje da se radi o dobroj investiciji navodeći da samo u Srbiji SBB ima oko 800.000 korisnika, dok sama "Junajted grupa", koja posluje i u regionu, ima 1,89 miliona korisnika na šest tržišta bivše Jugoslavije.
Medijska opservatorija, inače, kritikovala je u ovom tekstu način na koji je izmenjen medijski zakon u Srbiji, upravo u vreme kada je KKR stupio na medijsko tržište, kojim je dozvoljeno da distributer, operator može da proizvodi medijski sadržaj, što do tada nije bilo moguće.
"Kao rezultat toga, od oktobra 2014. kablovska televizija N1, podružnica Si-En-Ena na Balkanu, emituje se u bivšim jugoslovenskim državama preko najvećeg operatora u regionu, SBB/Telemah grupe, koja je njen vlasnik", navodi se u ovom tekstu.