Aleksej Arestovič je jedan od najpoznatijih, medijski aktivnijih i skandaloznijih ukrajinskih političara, koji je od 2020. do januara 2023. godine obavljao funkciju savetnika u Kancelariji predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.
Međutim, početkom ove godine Arestovič napušta svoju funkciju i beži na Zapad, gde otvoreno napada Zelenskog, dok je u Rusiji stavljen na listu terorista i ekstremista.
Ko je Arestovič?
Aleksej Arestovič je rođen 3. avgusta 1975. u Gruziji u vojnom gradu Dedopliskaro, u Kahetiji. Kasnije se njegova porodica preselila u Ukrajinu, u Kijev.
Njegov otac, Nikolaj Arestovič, bio je oficir sovjetske vojske. Prema nepotvrđenim podacima iz otvorenih izvora, 2004. godine, zajedno sa partnerima, osnovao je kompaniju SUN-KIP. Godine 2015. postao je vlasnik odbrambenog preduzeća "Tehnodek", koje se bavilo proizvodnjom oružja i municije. Majka, Tamara Arestovič, je bila umešana u nekoliko skandala. Protiv nje je bila podignuta krivična prijava zbog prevara sa zemljišnim parcelama.
Nakon što je završio školu, Arestovič je upisao Biološki fakultet na Kijevskom univerzitetu Taras Ševčenko. Međutim, odustao je posle prve godine i posvetio se vojsci.
Studirao je na Odeskom institutu kopnenih snaga za vojnog prevodioca sa engleskog. Diplomirao je na vojnom univerzitetu 1999. godine, nakon čega počinje da radi u Glavnoj obaveštajnoj upravi Ministarstva odbrane Ukrajine. Vojsku napušta 2005. godine u činu majora.
Politička karijera
Nakon što je napustio vojnu službu, Arestovič se pridružio ukrajinskoj političkoj partiji "Bratstvo" – Vrhovni sud Rusije ju je 2014. proglasio ekstremističkom i zabranio njeno delovanje.
Od 2014. godine redovno se pojavljuje kao vojni stručnjak na vodećim TV kanalima i radio stanicama uz komentare i intervjue vojno-političke analitike. Kasnije je priznao da je u ovim govorima često morao da laže. Pored toga, bio je jedan od osnivača dobrotvorne fondacije za pružanje psihološke podrške ukrajinskoj vojsci.
Od septembra 2018. služio je u 72. mehanizovanoj brigadi u Kramatorsku, pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine. Arestovič tvrdi da je za to vreme učestvovao u 33 borbena zadatka, ali ova informacija se osporava u ukrajinskim medijima s obzirom da je Arestovič priznavao da je često lagao "po naredbi".
Krajem oktobra 2020. godine Leonid Kravčuk ga je imenovao za savetnika za odnose s javnošću i zvaničnog portparola ukrajinske delegacije na pregovorima u Minsku. Već u decembru 2020, šef Kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Ermak imenovao je Arestoviča za svog savetnika za strateške komunikacije.
Početkom 2022. Arestovič je govorio o planovima da napusti politiku i čak je tvrdio da je podneo ostavku na mesto zvaničnog portparola ukrajinske delegacije u Minsku. Međutim, sa početkom Specijalne vojne operacije u Ukrajini, njegovi planovi su se promenili.
Ostavka i odlazak u opoziciju
Arestovič je bio primoran da podnese ostavku u januaru 2023. Razlog je bila njegova izjava da je uzrok urušavanja stambene zgrade u Dnjepropetrovsku delo ukrajinskih PVO sistema, a ne ruske vojske. Nakon te izjave jedan deo političara i vojnih lica je okrivio Arestoviča za veleizdaju dok su drugi tvrdili da je vreme da podnese ostavku.
Arestovič je svoje reči objasnio umorom, izvinio se i odrekao svoje verzije događaja. Posle toga je podneo ostavku i napustio zemlju, iako nije imao zakonskih osnova zbog ratnog stanja i opšte mobilizacije.
Iako nije pri vlasti, Arestovič se često pojavljuje u medijima i daje intervjue u kojima sve češće i oštrije kritikuje Zelenskog. Razloga i prilika za kritiku ima dosta - od ličnih razloga do političkih ambicija.
Za sada nije poznato da li Arestovič planira da se kandiduje za predsednika Ukrajine, ali s obzirom da je naglo počeo da hvali generala Zalužnog, koji se trenutno smatra najjačom političkom figurom u Ukrajini (i koga podržavaju Britanci), očigledno je da Arestovič želi da se vrati na ukrajinsku političku scenu. Iako još nije poznato u kojoj ulozi, sigurno je da neće biti na istoj strani sa Zelenskim.